Knjige i aveti prošlosti
Gde ste u Šumaricama 2018, stidite se! Ovo se ima, kao mantra, ponavljati do kraja ovog teksta.
Ovo se može primeniti kao odgovor na često „iskakanje“iz normalnosti autora naše životne realnosti, no ovog puta se tiče Ministarstva odbrane i ministra Vulin Aleksandra, a u vezi sa objavljivanjem knjige pompeznog naslova „Treća armija 78 dana u zagrljaju Milosrdnog anđela“, koju potpisuje osuđeni ratni zločinac Nebojša Pavković i koja se promoviše na ničim izazvanom „ozloglašenom“Sajmu knjiga u Beogradu.
#
Zašto država štampa knjigu osuđenog ratnog zločinca, a ne, na primer, vojvode Mišića
Ne znam da li je Pavković ratni dnevnik pisao u zatvoru gde treba da odleži još devet godina, od ukupno 22 godine robije zbog zločina protiv čovečnosti, za šta ga je osudio Haški tribunal. Znam, međutim, da je, dok su oko građana Srbije letele NATO bombe, štancovao nekretnine u prestonici, „tričavih“2.400 kvadrata. Da se u Miloševića, „najmudrijeg i najboljeg državnika u istoriji Srbije“, kleo, tražeći da mu se iskuje kilo težak zlatni orden. Da je građanima Srbije posle 24. 9. 2000. pretio tenkovima na ulicama, da bi se posle 5. 10. 2000. službeno razveo, što mu ni privatno nije teško, od Miloševića i preveslao na drugu stranu, dok ga, umesto „Sablje“, nije stigao Hag zbog deportacija, prinudnog preseljenja, ubistva i progona kosovskih Albanaca.
Divne li biografije, ali za Ministarstvo sile i ministra Vulin Aleksandra je ok da Ministarstvo, znači država, štampa i promoviše njegovu knjigu. A zašto ne štampate „Moje uspomene“vojvode Mišića? Da li je, kao povod, malo vek od oslobođenja u Velikom ratu? I gde ste u Šumaricama 2018, stidite se!
Nema, dakle, Mišićevih uspomena ili Kočinih ratnih beleški na Sajmu knjiga. Ima Pavkovićevo pisanije. I Kije Kockar. Svako sa tri čiste i zrnom poštenja stavlja znak jednakosti na upotrebnu vrednost oba „dela“. Ima i jedna fotografija, kao dokaz da je kancer koji je zahvatio ovo društvo u terminalnoj fazi: dečica i učiteljica na štandu osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Učiteljice, što odgovarate direktoru škole koji odgovara ministru prosvete, mogli ste ovog oktobra malo južnije, u Kragujevac. Gde ste u Šumaricama 2018, stidite se!
Mudri Filip David zbori da se, između ostalog, i zbog slučaja Pavkovića knjige napred ne može dok se aveti prošlosti stalno vraćaju i moralnu bedu čine većom od materijalne. Aveti 90-ih, zatvoreni ili slobodni, pišu knjige. Ministarstva, znači država, ćute o tome ili ih podupiru štampanjem i promocijom.
Ah, da. Gde ste u Šumaricama 2018, stidite se!