Uzeli subvencije i zatvorili fabriku
Firma za proizvodnju tekstila „Pretty sweaters group“iz Sombora, otvorena krajem prošle godine, bangladeškog investitora koji je dobio državne subvencije od
3,4 miliona evra, propala je, te trenutno ima samo jednog zaposlenog, finansijsku šeficu.
Uz podršku Ministarstva privrede i lokalne samouprave prva investicija iz Bangladeša na tlu Evrope obećavala je 1.100 zaposlenih Somboraca sa platom barem 20 odsto većom od minimalca, te 14 miliona evra investicija u naredne tri godine. Za to im je država ugovorom o subvencionisanju garantovala 3,5 miliona evra. Nije još jasno koliko je investitor podigao tog novca, no više od prve tranše i 700.000 evra nije ni mogao jer mu je druga sledovala 2019. godine, no on je već propao.
Ova firma je trenutno blokirana od države i investitora koji im je radio halu, sa dugom od devet miliona dinara. Radnici kojih je u jednom momentu bilo maksimalno 200 dobili su otkaze, dok je im kompanija ostala dužna, u većini slučajeva, od tri do pet plata. Radnici kažu da su počeli da predaju tužbe za neisplaćene zarade, a direktor firme Davor Brečić, kako kažu, već se odselio u Beograd, dok je u firmi ostala samo šefica finansijskog sektora.
- Firma je zakatančena. Poslednji radnici su 21. oktobra
dobili otkaz. Ostale su nove mašine koje su, kako smo čuli, na lizing, pa čekaju da ih neko pokupi. Meni duguju platu i po i nekoliko meseci putnih troškova, ali nemam ni živaca ni para da ih tužim. Od kada firma postoji, samo sam jednu platu dobio na račun, inače je išlo oko 23.000 na ruke i 1.000 ili 2.000 dinara na račun – rekao je Jovica, nekadašnji radnik ove fabrike.
Kako dodaje, uslovi rada su bili katastrofalni - radne subote, neplaćeni prekovremeni sati i većina koja radi za minimalac.
Kako objašnjava ovaj radnik, jedino je šef skladišta imao 29.000 dinara. Dodaje da je bilo i nekoliko rukovodećih radnika iz Bangladeša sa većim platama, ali su i oni otišli, istekle su im vize i vratili su se kući.
Jovica je bio zaposlen kao programer, ali je na kraju radio kao običan operater,
pristao je na minimalac jer se nadao da će se firma razviti.
- Obećavali su kule i gradove, zbog čega sam odbio bolju platu na drugom mestu. Sve je bilo novo, što kažu, napucano, mislio sam da istrpim prvi period, uložim sebe u firmu i da će mi se to vratiti. Na kraju sam ugnjetavan i pokraden. Kad je moja koleginica u avgustu pitala direktora Brečića kada će drugi deo plate, dobila je kao odgovor raskid ugovora na stolu. Investitori su očito šarena laža, želeli su samo da pokupe pare od države - nastavlja Jovica. Pred kraj svega pokušali su da pričaju i sa gazdama iz Bangladeša, ali su im oni rekli da se strpe, da je sada tamo kriza, da su imali problema sa izgradnjom fabrike i da će njihov direktor sve probleme rešiti. On je sa druge strane govorio da su u dugovima i čim to reše biće plata.