Najbolji su najbolji

“Milena je smisao ovog našeg umetničkog traženja istine i svakako neko tko je najviše poleteo u nadnaravno i nepoznato od svih nas koji smo se bavili pozorištem i filmom u celoj bivšoj Jugoslaviji”, kazao je Rade Šerbedžija.

Pišući o Mileni, Ranko Munitić je napomenuo i: ”Najbolji su najbolji, to se vidi i ne treba dokazivati”.

A ona sama, primerice, retko je govorila o svojoj čudesnoj intuiciji.

- Da... imam to nešto... predosećanje, intuiciju... ne znam kako bih to tačno nazvala. Ali znam da se ispostavljalo kao greška kada je ne bih poslušala. Živojin Pavlović je u knjizi “Belina sutra” napisao jedan deo o meni, o toj mojoj intuiciji... Bila sam u Americi, i on je bio, imala sam neke strašne, jezive slutnje, teške snove. Ispričala sam mu to, rekla da će se desiti nešto strašno. I desilo se. Smrt bližnjeg...

Kada se pogledaju pisani tragovi iz decenija koje su minule, snažno se, između ostalog, izdvajaju zapažanja o Mileni Dravić kao izuzetno lepoj ženi. Ona sama pak nikada sebe nije videla na taj način.

- Nikad sebe nisam doživljavala kao izuzetnu lepoticu. Naprotiv. Zapravo, vrlo rano sam se uozbiljila, a moj način mišljenja, života, rada bio je potpuno u znaku ogromne odgovornosti i posvećenosti. A to prosto nije ugao gledanja koji bi se fokusirao na sopstvenu fizičku lepotu. Ta odgovornost je obeležila čitav moj život, čitavu karijeru. Dešavalo se da zbog toga zapadam i u vrlo stresne situacije, po pravilu onda kada sam uviđala da ne mogu sama da odlučujem o nekim bitnim stvarima jer ovaj posao je timski rad, a smatrala sam da nešto treba drugačije i bolje uraditi. Ponekad mi se čini da sam možda mogla imati malo više ležernosti... S druge strane, bilo je to vreme kada su ljudi većinom bili vrlo posvećeni i odgovorni prema poslu. I to se danas jako dobro vidi. Jer, samo se tako mogu uraditi zaista dobre i vredne stvari. Danas, od nazoviležernosti, žargonski rečeno, da poludiš. Zapravo nije ležernost prava reč. Na delu su, da se opet poslužimo žargonom, principi (ako su to uopšte principi) lako ćemo, hajde na brzaka, na foru... Ne verujem da se iz toga išta kvalitetno može izroditi.

O glumi je govorila:

- U glumi je najvažnija iskrenost, laž se odmah prepozna. (...) Katarza kroz koju se prolazi nije laka, ali bez nje nema pravih uloga. Katarza koja prožima celo moje glumačko biće. I kada uspem to da postignem, onda se osećam jako dobro. A kada nema takvih momenata, kada se samo odrađuje posao, onda je normalno da se glumac ne oseća dobro. (...) Imala sam uvek ogromnu, stopostotnu koncentraciju. To sad mogu da kažem, ovako sa distance, i verovatno su snimatelji mogli da osete šta se u meni događa. Jer kamera može da otkrije to neko naše unutarnje stanje, naše unutarnje raspoloženje, nemire, očaj, treptaj, sreću... šta već u sceni treba doneti. (...) Uvek sam liku prilazila tako da neko svoje savremeno iskustvo dam ulozi koju igram, bez obzira da li je ona istorijska ili iz ratnog filma ili šta god. (...) Strašno mi je važno da se što pre lišim teksta. Tekst moram znati mnogo dana pre nego što ću snimati određenu scenu, da mi apsolutno nijednog trenutka tekst ne predstavlja nikakvu poteškoću. Užasno mi je kad nam danas daju tekst, a preksutra snimamo. Ja to rešavam svojim iskustvom, ali to nije to, ne osećam se dobro.

Nikada nije marila za slavu niti je sebe doživljavala kao zvezdu:

- Nisam se prepuštala toj nazovislavi, i strašno sam vodila računa da svaki novi zadatak uradim najbolje moguće. Naravno, bilo je i lepih trenutaka. Na primer, pulska Arena - hiljade ljudi u jednoj noći! Po tome kako vas oni pozdrave, znali ste da li ste prošli ili niste. Nikad sebe nisam doživljavala kao zvezdu. I kada sam mlada bila, u meni je uvek postojao osećaj koji me je opominjao da je sve prolazno. Trudila sam se da stvari sagledavam sa distance, realno, znala sam da ne treba da se opuštam zato što me publika prima sa oduševljenjem jer već sutra sve može da bude drugačije. Lično, uvek sam imala vrstu zazora u odnosu na to da li mi ljudi iskreno, s uverenjem, govore da sam nešto dobro uradila. Zamislite kad čovek radi stvari koje nisu u redu, a svi mu se iz ovih ili onih razloga dive i tapšu ga, pa im on poveruje, između ostalog, i zato što mu godi. To nije dobro ni za njega ni za one oko njega, čak ni za one koji ga hvale. Može biti vrlo opasno. Prema sebi treba biti kritičan. Nikada se nisam uznosila. Mene je kroz život vodila ogromna posvećenost prema poslu, prema svemu što radim, ljubav prema ljudima, radost u takozvanim malim stvarima.