Škola iz Liverpula se plaća
Ekipa je pokazala da može da se bori i sa najboljima u Evropi, ali za više od 0:4 potrebno je još dosta toga.
Crvena zvezda je u Liverpulu odigrala duplo bolje, brže i agresivnije nego u Parizu, a ponovo je doživela ubedljiv poraz. Ali između 1:6 i 0:4 postoji razlika.
Na primer, crveno-beli su na “Enfild” izašli da se nadigravaju sa Liverpulom, a ne da se iz prvog lica dive Salahu, Maneu i ostalim zvezdama Jirgena Klopa. Takav utisak nismo imali na “Parku prinčeva”, gde je Nejmar mogao da loptu šutne na tribine, a ona bi ponovo završila u golu. To su priznali i fudbaleri pre povratka za Beograd. Uzdignute glave su napustili teren u Liverpulu, svesni da više od ovog ne može, da više ne mogu. Bio je to maksimum ove generacije koja je klubu i navijačima podarila najveće slavlje u poslednje tri decenije.
Liverpul na TV-U izgleda moćno, ali uživo... to je paklena ekipa. U pet sekundi, iz tri poteza prelaze razdaljinu od gola do gola kao da je košarkaški teren. Fudbaleri Zvezde, kao ni mi, to nikada pre nisu doživeli. Branko Jovičić je rekao da je meč sa Liverpulom škola, a svaka škola se plaća.
Odbrana je i pored četiri gola zaslužila pohvale. Da, bilo je grešaka, najviše u predaji lopte, ali bili su suočeni sa pritiskom koji do sada nisu mogli da osete. To, naravno, ne može da bude opravdanje za četiri primljena gola, ali može da posluži kao podloga, baza za nešto novo. Borjan, Degenek i Stojković odigrali su na maksimumu koji, međutim, nije dovoljan za Ligu šampiona. Za učešće jeste, ne i za takmičenje. To je istina koja može da zasmeta, ali ne sme da zaboli. Vrhunska igra ne podrazumeva samo suv talenat. Liverpul je mašinerija koja radi 24 sata dnevno, u šta smo imali priliku da se uverimo. Klopovi pomoćnici su pročitali Zvezdu od korice do korice. Ben, Boaći, Ebisilio... Pročitani! Svaka i najmanja želja da se uradi nešto više bila je sečena u korenu. Tri odlična fudbalera su na “Enfildu” bila nemoćna, svojom greškom, a mnogo više zaslugom rivala. Utisak je da Boaći pored Van Dajka ne bi postigao gol još danima. To je realnost koje je svestan i Milojević. On hrabri fudbalere i pokušava da pronađe igrača koji će da se uzdigne iznad situacije. Možda je to Marin, ako ga posluži zdravlje već za Liverpul 6. novembra na „Marakani“.
Na svakom koraku smo imali priliku da čujemo o Miljanovoj Zvezdi iz 1973. koja je otvorila oči Liverpulu. Englezi su tada iz dva poraza izvukli pouku koja ih je odvela na vrh Evrope. Ne jednom, već pet puta. Nadamo se i da će ova Milojeva Zvezda iz 2018. uspeti da dobije posle mečeva ne sa klubovima već fabrikama fudbalera kao što su Liverpul i PSŽ. Nama je sada, nažalost, i nešto više nego dovoljno. Zvezda neće imati 50 miliona evra za fudbalere ni danas, ni sutra, ni za sto godina. Međutim, to ne znači da ne smemo da igramo Ligu šampiona. Samo se svi plašimo da će brzo doći dan kada ovi bogati neće želeti da igraju sa nama. Dovoljno je bilo da čujete izjave posle meča Manea, Firmina, Van Dajka, Robertsona... Da uprostimo, rekli su “ovo je bio još jedan običan meč, mi smo Liverpul”. To ne znači da su nadmeni, puni sebe ili da ne cene Zvezdu. Naprotiv! Jednostavno, svesni su snage i renomea. Za njih su ovo samo tri boda, a ne 2,7 miliona evra od UEFA.
Voleli bismo da verujemo da Zvezda može više u četvrtom kolu. Puna „Marakana“, atmosfera, lud dan... sve je moguće. Međutim, važno je da se pred ove momke ne postavljaju nemogući zadaci. Meč sa Liverpulom će biti praznik, fudbalska nova godina na početku novembra, sve sa rasvetom. Nešto o čemu ćemo moći dugo da pričamo i komentarišemo: „Eh, da je...“.
Borjan, Degenek i Stojković dali su maksimum, dok su pročitani Ben, Boaći i Ebisilio