GODIŠNJICA SVIREPOG UBISTVA U ŽARKOVU, POČINIOCI NEPOZNATI Ni posle 11 godina ne znamo ko nam ubi Maju
“Toliko se stvari promenilo za 11 godina. Završila sam fakultet, udala se, dobila dete... ali uvek je ostajala ta praznina: nije bilo moje sestre da sreću podelim sa njom”
Tako za “Blic” započinje priču Aleksandra, sestra Maje Gostić (20), devojke koja je na današnji dan, pre tačno 11 godina, ubijena u stravičnom masakru u Žarkovu.
Pored Maje, ubijen je i njen mladić Željko Obradović (22), kao i njegovi roditelji Zoran (48) i Dragica (43), a tačno 11. godinu zaredom od njihovih ubica nema ni traga ni glasa. Njihova porodica već 11 godina vodi donkihotovsku borbu sa vetrenjačama u nadi da će pravda konačno pobediti.
Kako pričaju Majini otac i sestra, Slobodan i Aleksandra Gostić, jedino što žele jeste da posle svih ovih godina agonije u kojoj žive saznaju šta se desilo njihovoj Maji. Ko ju je ubio? Ko je ubio čitavu porodicu Obradović i zašto? Međutim, odgovora nema nigde.
- Niko nam ništa ne priča. Nema na koja vrata nismo zakucali. Nema kod koga nismo otišli. Svi kažu: “Imate drugo dete, čuvajte ga. Radimo na tom slučaju i dalje.” Ali mi ništa ne znamo. Ništa novo nam niko nije rekao. I tako godinama... - neutešan je Majin otac, dok Aleksandra briše suzne oči.
Upravo je Aleksandra pukom srećom izbegla tragediju. Tog kobnog 27. oktobra 2007. godine bila je ceo dan sa Majom u kući Obradovića. Međutim, dva sata pre tragedije otišla je na trening: to ju je spaslo.
- Maja i ja smo bile mnogo bliske. Nismo se odvajale.
Ja sam išla često kod Obradovića s njom, jer ona je sa Željkom bila četiri godine. Znala sam da njegova mama ne otvara nepoznatima. Imali su nekoliko brava koje su zaključavali. Tako da tog dana u njihovu kuću nije ušao nepoznati čovek. Nije ih ubio neko koga nisu znali. Ubica je s njima pio kafu. Sve ovo vreme, 11 godina nije malo, a opet policija nema ništa. Ne znam ko mi je i zašto ubio sestru - u suzama priča Aleksandra.
Zajedništvo, sloga i sposobnost roditelja da se uprkos bolu koji ih je lomio posvete mlađoj ćerki pomogao im je da ostanu prisebni. Aleksandra je završila fakultet, udala se, a pre dve godine postala je majka. Međutim, kako kaže, u njenom srcu ostala je jedna velika praznina.
- Ostala mi je praznina od tuge za mojom sestrom. Pred njom je bio život. Toliko toga smo planirale. Moj sin ima dve godine i kad god prođe pored neke Majine slike kaže “tete”. Kad ga čujem, bude mi puno srce, ali u isto vreme moje srce je prazno jer ona nije tu sa nama - kaže drhtavim
glasom Aleksandra.
“Ostala mi je praznina od tuge za mojom sestrom“, kaže Aleksandra