Majka Hrabrost iz Trstenika
IAKO BOLUJE OD CEREBRALNE PARALIZE, ANĐELINA
Anđelina Trifić (35) iz Trstenika je pravi sinonim za hrabrost. Dokazala je da se jakom voljom i upornošću mogu postići ciljevi i ostvariti želje. Iako od detinjstva boluje od cerebralne paralize, ona je majka dvoje dece, a na putu je i treće dete jer je u osmom mesecu trudnoće.
Život nije nimalo mazio Anđelinu. Zbog teškog porođaja njene majke, obolela je od cerebralne paralize. A onda su joj kada je imala samo tri godine poginuli otac i majka u udesu. U autu je tada bila i Anđelina, ali je prošla nepovređena. Baka i deka su je odgajili, školovali. Završila je Ekonomski fakultet, a pre šest godina srela je supruga Ljubišu. Posle godinu dana, na svet je došla Anita. Dve godine kasnije i Bogdan. A ova hrabra majka čeka i treće dete koje će na svet doći za mesec dana.
- Ceo moj život je borba. Iako je vrlo retko da se osobe koje kao ja boluju od cerebralne paralize odlučuju na potomstvo, meni je to bio primarni cilj. Najveći problem imala sam nakon porođaja, i dok su bebe bile jako male, jer mi je bila neophodna pomoć. Trebalo je uzeti i prineti bebu, podojiti je, presvući. To nisam mogla sama i zato je suprug Ljubiša sve to vreme morao da bude uz mene. Kasnije, kako su bebe rasle, preuzimala sam sama brigu – priča za „Blic“Anđelina.
Dok je Bogdan još bio beba, Anđelina je pomislila kako bi možda mogla da rodi i treće dete. I par godina kasnije, zatrudnela je. Sada je u osmom mesecu i čeka još jednu devojčicu.
- Nisam se usudila da odmah posle Bogija rodim i treće dete. Prvenstveno zbog posla i finansijske situacije da odgajamo još jedno dete. Ali dogodila se i treća trudnoća. Priznajem da je bila nepredvidiva. I sada čekamo maratonku. Tako smo je nazvali, jer sam saznala da sam trudna nakon učestvovanja u aprilu na Beogradskom maratonu, i posle pređenog 21 kilometra u kolicima i osvojene medalje – kaže ova hrabra majka iz Trstenika.
Anđelina može da se kreće sama, kako nam je opisala, sporo ali sigurno. Takođe, ona vozi i auto, ali se na njemu brzine moraju menjati automatski, jer nije u mogućnosti da to radi manuelno.
Zahvalna je svom suprugu Ljubiši (40) koji joj
je jedina pomoć, jer nemaju nikog u Trsteniku ko bi im pomagao. Kad se Anita rodila, Ljubiša je napustio posao da bi bio uz Anđelinu i bebu. Sada će probati da ostvari porodiljsko bolovanje na osnovu Anđelinine dijagnoze, i ponovo bude uz njih.
- Moj dan nije ni težak, a ni lak. Ne znam kako to da opišem. Znam samo da sve to radim jer volim svoju porodicu i onda nemam vremena da razmišljam da li mogu. Jednostavno moram. Ali već imamo iskustva i neće biti teško ni sa trećom bebom – kaže tata Ljubiša.
Ljubiša je uglavnom zadužen da decu vodi i dovodi iz vrtića, za spremanje hrane, čišćenje... Anđelina je zadužena za rođendane, proslave. Onda uglavnom ona vozi decu autom.
A njena hrabrost se, kako kaže, podrazumevala, i da je bolje da to ocenjuju drugi. Ljubiša smatra da Anđelina ima veliko srce, jer je život nije mazio.
- Ona je velika žena. Najhrabrija – kaže Ljubiša.