Najlakše je predati se!

Predrasude za ljude sa invaliditetom postoje na svakom koraku. Prvo, odmah budu radno diskriminisani jer poslodavci veoma retko zapošljavaju takve osobe. Drugo, i u društvenim sferama života mogu vrlo često da naiđu na “nerazumevanje” okoline. I onda šta im preostaje? Najčešće se predaju i povuku u neki svoj svet.

Ali, najlakše je predati se! Tako nam je u jednoj rečenici objasnila hrabra majka troje dece, koja od rođenja boluje od cerebralne paralize i koja se celog života bori. Anđelina Trifić iz Trstenika je najbolji primer kako jaka želja i upornost mogu da vas dovedu do cilja. A imala je život o kakvom bi mogao da se snimi film. Kao beba je obolela od cerebralne paralize, sa tri godine bila u autu u kojem su joj poginuli roditelji. Odrastala je sa bakom i dekom. Ali je sebi postavila ciljeve. I sve ih je ostvarila ova hrabra žena.

#

Anđelina je najbolji primer kako želja dovodi i do naizgled nemogućeg cilja

Želela je da se školuje. Završila je ekonomski fakultet. Htela je da se zaposli. Radila je kao ekonomista u „Prvoj petoletki“. A onda je poželela da ima i svoju porodicu. Upoznala je Ljubišu. Ili bolje rečeno, Ljubiša je upoznao Anđelinu!

Odlučili su da imaju potomstvo. I ne jedno, ne ni dvoje, već troje dece. Pa toliko dece nemaju ni porodice u Srbiji koje žive u daleko boljim uslovima od njih dvoje. Anđelina nije samo primer hrabre majke, čija divna deca od malih nogu uče da postanu borci u životnoj utakmici, već i primer borbe za povećanje nataliteta. Ona je uspela i da Srbiji podari dvoje, a uskoro i troje dece.

A onda dolazimo i do one druge strane njihovog života koja nije lepa i koja bi morala da se promeni. Finansijska situacija osoba sa invalidetom bi morala da se poboljša. Država mora da stane uz njih i da im obezbedi uslove u kojima bi mogli da stvore porodice.

Anđelina i njena deca žive od dečjeg dodatka koji je 5.000 za oba deteta i 20.000 dinara za tuđu negu i pomoć. Suprug Ljubiša nije u mogućnosti da ima stalan posao jer mora često da bude prisutan u kući. Kada bude uzeo porodiljsko za mesec dana, kada očekuju rođenje devojčice, primaće svega dve-tri hiljade dinara jer nema radni staž i ne može da ostvari više novca.

Ali njemu to nije bitno, on zna da mora da bude pored Anđeline dok beba ne napuni šest meseci. Stisnuće se svi, podeliće budžet koji imaju, ali će i ovog puta preći liniju cilja kao pobednici, sa troje dece i neizmernom ljubavi koju pokazuju jedni prema drugima.