Novi materijali čuvaju novac, energiju i zdravlje
Nema ko ne voli toplinu doma svog, međutim to nije jedina energija koju savremeni građevinski objekti čuvaju svojim vlasnicima ili stanarima.
U zavisnosti od godišnjeg doba, kvalitetni zidovi, prozori i krovovi pružaju dovoljno i toplote i hladnoće za najzdravije uslove života.
Ako je Jugoslavija bila poznata po čuvenom crvenom dokumentu, onda je zaštitni znak modernih višespratnica takozvani zeleni pasoš. To je zapravo dokaz da su takvi objekti verni čuvari zdrave energije, i to pre sve zahvaljujući kvalitetnim građevinskim materijalima od kojih se sastoje najznačajniji delovi zgrade ili kuće.
- Svakome je bitno da mu zimi bude toplo, a leti dovoljno rashlađeno u kući ili u stanu, a to se najefikasnije postiže u objektima sa kvalitetnim spoljnim zidovima, krovom i prozorima. Da bi ovi delovi efikasno sačuvali energiju, moraju da budu sačinjeni od kvalitetnog materijala i odlične izolacije - naglašavaju građevinski stručnjaci.
Kako zimi topao vazduh pod udarima hladnoće beži ispod krova, veoma je značajno da se tu i zaustavi.
- Krov i zidovi mogu da imaju tri vrste izolacije: vunastu, plutastu ili penastu. Najstariji izolacioni materijal je staklena ili kamena vuna, a njena osnovna karakteristika je da je otporna na požare. Plutasta izolacija sastoji se od stiropora ili stirodura koji su najjeftiniji, ali na visokim temperaturama gube na zapremini i pucaju dok je penasta najmodernija i najefikasnija. Tako, recimo, tri centimetra penaste izolacije efikasna su kao 10 centimetara stiropora - objašnjavaju građevinski stručnjaci.
Moderna arhitektura takođe nameće što veće staklene površine.
- Prošlo je vreme objekata sa malim prozorima koji su bili zaduženi da obezbede malo svetla i propustljivost što manje vode. Danas nam je svima potrebno što više svetla, ali isto tako i zvučna i termička izolacija. Jednom rečju, neophodni su nam prozori koji ne daju energiji iznutra, odnosno toploti da izađe napolje, niti dozvoljavaju spoljašnjoj energiji ili hladnoći da uđe u objekat. Ostanak unutrašnje energije obezbeđuje se staklima sa takozvanim niskoemisionim filmovima, dok se ulazak spoljašnje energije u objekat onemogućuje tvrdim filmom na staklima - kažu građevinski stručnjaci.
Za energetsku efikasnost u modernom građevinarstvu koriste se najčešće dve vrste prozora.
- Postoje PVC prozori sa više komora i aluminijumski prozori koji se sastoje od dve polutke spojene termoprekidima i obezbeđuju da faktor termičke provodljivosti ne bude veći od jednog W/M2K. PVC prozori su jeftiniji, ali i porozniji. Oni imaju čelična ojačanja da se ne bi dodatno krivili i to ih čini težim, pa se nakon 10 ili 15 godina korišćenja moraju raditi reglaže na njima. S druge strane, aluminijumski prozori sastoje se od prirodnih materijala, kvalitetniji su, skuplji i izdržljiviji. U zavisnosti od širine termoprekida koji spaja dve polutke, aluminijumski prozor ima različite termičke karakteristike. Širina tih termoprekida kreće se od 12 do 45 milimetara. Dodatno pojačana termika se obezbeđuje punjenjem polutki sa penastim izolacijama i takvi aluminijumski prozori omogućuju status takozvane pasivne kuće ili koeficijent prolaska topline manji od jedan: U-value < 1W/M2K - ističe Milan Vujko iz firme “Eurobravo” sa sedištem u Beogradu, Berlinu i Parizu.
Takođe, sve popularnije su i kuće od drveta kako zbog toplotne izlolacije tako i zbog ekološke prihvatljivosti.
- Drvo je najlakši građevinski materijal koji uz optimalna svojstva toplotne izolacije pokazuje visoku čvrstoću, te se može upotrebljavati za noseće delove. Drvo je ekološki prvoklasno, jer za proizvodnju koristi sunčevu energiju i najbolji je prirodni izolator, šest puta bolji od cigle, a 15 puta bolji od betona. Drvo debljine tri centimetra ima toplotnu izolaciju kao 45 centimetara betona ili 18 centimetara opeke. Pri pravilnoj obradi i preradi drvo je izuzetno trajno i nije mu potrebna hemijska zaštita ispod krovova i u unutrašnjim prostorijama - podvlače u “Eko-kući”.