Patriotizam

Da li je moguće u Srbiji misliti drugačije od vlasti, a ne biti od iste te vlasti i njenih poluga proglašavan izdajnikom? Da li je s druge strane normalno i moguće biti oštar kritičar onoga što vlast čini, a istovremeno se odazvati društveno korisnoj akciji ili projektu koji ista sprovodi? Jednom rečju biti patriota (ne šovinista koji mrzi druge), društveno odgovoran građanin i činiti dobro za svoju zemlju, komšije, prijatelje, sebe i svoje, sa svešću da su vlasti prolazne, a domovina nam ostaje. Kod nas to teško ide. Možeš biti stručnjak svetskog kalibra, možeš se baviti humanitarnim radom, ali ako si se angažovao politički u opoziciji, ili rekao nešto protiv vlasti, sledi ti osveta i provlačenje kroz blato. Jedina promena u odnosu na neka prošla vremena je da nećeš završiti u podrumu Knjaza Miloša, neće te ni zatvoriti na Golom otoku, ili poslati kamion da te pokosi na Ibarskoj. (Valjda neće...)

#

Desio se presedan, putokaz kako bi trebalo da bude i mali korak u normalnost

S druge strane, opozicionari koji čista srca uzmu učešće u nekom državnom, ili društveno korisnom poslu, ili sarađuju na bilo čemu što ima veze sa vlašću, bivaju optuženi da su se prodali i zauvek izopšteni. Zato će vam mnogi reći - sa “ovima” ništa. Neki se stvarno prodaju, ali neki su, verovali ili ne, jednostavno profesionalci i patriote.

Nedavno se desio presedan koji bi mogao biti putokaz kako bi trebalo da bude, mali korak u normalnost. Naime, predsednik Srbije, naprednjak Vučić, nakon odgledanog filma “Zaspanka za vojnike” na projekciji upriličenoj za njega, odlučio je da reditelju Gagi Antonijeviću, saradniku Vučiću omraženog Vuka Jeremića, ponudi da njegovo delo bude prikazano na državnoj proslavi kraja Prvog svetskog rata. I Gaga - veliki majstor svog posla i iskreni patriota starog kova - je prihvatio. Bilo bi besmisleno da nije.

Sledi pitanje: Da li Vučić ima snage da i dalje državnički objedinjuje, ili pak politikantski da produbljuje podele u po svemu podeljenoj zemlji, i pujda svoje kerbere na neistomišljenike - na njemu je. I konačno: da li mi ostali imamo snage da shvatimo da neke stvari radimo za zemlju (i za sebe), a ne za Vučića i SNS?