Može li se uštedeti na berzi?

Svetski dan štednje tradicionalno se obeležava poslednjeg dana oktobra, a banke svojim štedišama tada nude najbolje kamate na oročene depozite.

Međutim, isplativost štednje u bankama je od 2014. godine dobila potpuno drugačije značenje. Te godine desio se najveći pad kamata na oročene štedne uloge, pa je tako za štednju u evrima kamata pala za 1,36 procenata.

Portal „Kamatica“je istraživala da li trgovanje akcijama na berzi može da bude isplativa alternativa štednji u bankama. Za početak, trgovina akcijama na berzi je rizičniji vid ulaganja od štednje u banci, ali je i mogućnost zarade veća, piše „Kamatica“.

NOVAC “BEŽI” U ZONU GDE SU PRINOSI BOLJI

- Svako ulaganje podrazumeva određeni nivo rizika te potencijalnu zaradu svakako treba sagledati u tom svetlu. Niko ne bi hteo da se bavi privatnim biznisom, pa ni trgovinom akcijama na berzi, ako bi mu se ponudio prinos od jedan ili dva procenta godišnje. Uzimajući u obzir nizak nivo referentne stope Narodne banke Srbije, prinosi na štednju i obveznice su u ovom momentu niski. U takvim okolnostima, obično novac “beži” u zonu gde su potencijalni prinosi bolji poput akcija, ali se to kod nas nije desilo jer je tržište dosta nerazvijeno, a građani prilično needukovani. S druge strane, svako treba da izmeri sopstveni nivo sklonosti prema riziku, pa tek onda da pohita ka drugim alternativama ulaganja u odnosu na najmanje rizične - objašnjava Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum“.

Za razliku od štednje u bankama, koja je moguća na tri ili šest meseci, trgovina na berzi spada u dugoročni vid ulaganja i zarade. Stručnjaci savetuju da bi svako ko želi da trguje akcijama trebalo da opredeli novac, ušteđevinu, koja mu neće biti potrebna u narednih godinu ili dve.

PLOD SREĆNIH OKOLNOSTI

- To ne znači da se novac ne može povući, portfolio investicije podrazumevaju momentalno povlačenje novca ili prekomponovanje portfelja, ali su akcije dugoročne hartije od vrednosti i upravljanje ovim investicijama na kratke staze teško može dovesti do uspeha. Naravno, može se na berzi zaraditi i na mnogo kraći rok, na primer za dan, nekoliko dana ili sedmicu, ali je to obično više plod srećnih okolnosti oko tajminga nego što može biti posledica valjane investicione aktivnosti kaže Gujaničić.

Ako pogledamo domaće tržište akcija, ono je od početka godine, mereno indeksom Belex15 u minusu 2,7 odsto, a ako bi se uračunale i dividende prosečan investitor na Beogradskoj berzi bio bi u blagom plusu. Od pojedinačnih akcija najbolji prinos je doneo Aerodrom „Nikola Tesla“, koji je od početka godine u plusu preko 12 procenata, piše „Kamatica“.

U poslednje tri godine dividendne akcije na Beogradskoj berzi donele su investitorima prinos od 13 do 14 procenata na godišnjem nivou. Ova godina je bila promenljivog karaktera i za inostrana tržišta. Nakon nedavnog pada, američke berze su i dalje u plusu od po nekoliko procenata, dok su evropske berze u minusu. Ali i uprkos velikom padu u proteklih nekoliko nedelja, akcije tehnoloških kompanija su ove godine donele najveću zaradu na svetskim berzama.