Zašto se Đukanović uplašio Bećkovića i srpskih istoričara
DA LI ĆE ZABRANA ULASKA U CRNU GORU SRPSKIM INTELEKTUALCIMA
Nacionalne tenzije koje je izazvala zabrana ulaska u Crnu Goru Matiji Bećkoviću, Čedomiru Antiću i još dvojici srpskih intelektualaca najnoviji je gaf režima Mila Đukanovića, precizno smišljen da zaoštri nacionalne odnose i tako učvrsti njegovu višedecenijsku vlast.
„Crne Gore nema bez slobode, Bećkovićevo pesničko delo, estetski mereno i izmereno, uvrstilo se u svevremene spomenike takvoj, slobodnoj Crnoj Gori”, govorio je predsednik Milo Đukanović uručujući pesniku najprestižniju, Njegoševu nagradu, pre ravno 20 godina na Cetinju. Dve decenije kasnije, Đukanović je opet predsednik Crne Gore, a Bećković je i dalje pesnik, ali relacije su se umnogome promenile. Umesto nagrade, predsednik i Vlada Crne
Gore uručili su ovoga puta
Matiji Bećkoviću zabranu ulaska u Crnu Goru. Bećković im je u svom stilu odgovorio:
- Malo su me preduhitrili jer sam ja mislio da kad umrem živim u Crnoj Gori. Ne znam da li se to odnosi samo na živog ili na mrtvog - rekao je on. PREOBRAŽAJ
Bećković za ovih dvadeset godina nije menjao svoj politički stav ni umetnički senzibilitet, ali je večni predsednik DPS svoje makar jednom radikalno promenio. Od nacionaliste koji je podržavao napad na Dubrovnik i očuvanje Jugoslavije ratnim sredstvima, koji
je išao toliko
daleko da kaže da je zbog šahovnice zamrzeo šah, crnogorska politička scena u Đukanoviću dobila je najpre ultimativnog „pomiritelja” i borca protiv Miloševića, a potom i velikog čuvara crnogorske državnosti. Za sve to vreme, Đukanović i njegov DPS nisu gubili vlast - u SRJ, SCG, a potom i nezavisnoj Crnoj Gori. Poslednji slučaj „čuvanja” crnogorske državnosti počeo je povodom obeležavanja 100. godišnjice Podgoričke skupštine, događaja koji jedni vide kao „okupaciju” Crne Gore, a drugi kao „ujedinjenje” dve zemlje. Pljevaljske opštinske vlasti zabranile su ovu manifestaciju, a zatim je zabranjen ulazak u zemlju i njenim (nesuđenim) učesnicima.
JAČANJE ANIMOZITETA
Zabrana je bez sumnje gaf crnogorskih vlasti, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, kojim se nepotrebno diže prašina oko teme kojom nije smelo da se talasa.
- Za Crnogorce taj događaj ima jednu veliku težinu, jer je kraj Prvog svetskog rata za njih značio i gubljenje državnosti. Ipak, čak i imajući i to u vidu, u pitanju je jednokratan događaj koji je mogao da prođe sam od sebe, a sada obnavlja podele u Crnoj Gori - kaže Popov.
Ali događaj nije prošao sam od sebe, već smišljeno, smatra analitičar Dragomir Anđelković.
- Đukanović pokušava da izgradi crnogorski identitet sečenjem svih srpskih korena, potpunim potiskivanjem srpske zajednice. Zabrana ulaska intelektualcima u Crnu Goru usmerena je ka asimilaciji srpske zajednice i nikako nije u skladu s evropskim vrednostima: zamislite Rumune koji na taj način postupaju prema mađarskoj manjini. To su postupci režima koji se očigledno oseća ugroženo - kaže Anđelković. Ovakvim potezima stvara se utisak da Đukanović brani interese crnogorskog naroda, objašnjava on.
SKRETANJE PAŽNJE
Đukanovićev režim, nastavlja Anđelković, na ovaj način želi da sebi da misiju koju će ispuniti.
- Ta misija više ne može da bude izgradnja države: Crna Gora je samostalna od 2006. godine i taj je proces završen. Ne može, takođe, biti ni ekonomska izgradnja zemlje, koja ima ozbiljnih problema. Ostaje branjenje crnogorske nacionalnosti kaže analitičar.
Bilo je sličnih situacija i ranije, podseća Popov.
- U nekoliko navrata su dizane tenzije, ali nikada nije bilo problema na relaciji dveju vlada, kao što je slučaj između Srbije i Hrvatske. Političari uglavnom nisu bili zainteresovani da problem dižu na taj nivo, ali je ovoga puta predsednik Vučić rekao da će o ovom pitanju razgovarati sa Đukanovićem. Videćemo - kaže on.
ŠTA DALJE?
Šta će iznedriti taj razgovor i da li će tenzije nastaviti da rastu?
- Možda je trenutak da se internacionalizuje ovo pitanje. Naše sigurno nije da se svađamo, nego da štitimo Srbe. Mislim da se Beograd kreće ka takvom pristupu - kaže Anđelković. U pitanju je prilično veliki skandal, smatra Popov, i to je možda i jedina svrha ovog incidenta.
- Ovo je jedna od afera koje zabavljaju javnost i zbog koje padaju u drugi plan svi ostali realni problemi. Pojačaće prisutne animozitete - kaže Popov.