Pasja posla
Američki general Džorž Paton 1943. preokrenuo je tok Drugog svetskog rata u severnoafričkoj pustinji. Porazio je nemačke pse rata, ali tek pošto je do detalja proučio maršalski rad njihovog glavnokomandujućeg, Ervina Romela.
U pauzi između dve sirene za vazdušnu uzbunu nekog drugog rata, daće Bog jedinog u kome sam učestvovao, dremežljivom mi na straži dopadoše u ruke novine. Listajući svedočanstva o zverstvima ondašnjih pasa rata, i čitajući pasje izjave njihovih vođa, naleteh i na još jedan pasji naslov, ali iz naše odgajivačnice poganog okota - „Ćuruvija dočekao bombe“. Srbija je na antiratnim protestima nosila „targete“u rukama, a etiketirani novinar metu na čelu.
Par dana kasnije Slavko Ćuruvija se upokojio, a na onaj svet, zajedno sa njim, barem na neko vreme, otišlo je i nezavisno novinarstvo. Besne pse koji su mu pucali u leđa sakrila je kučnica opšteg bezumlja u sezoni teranja svakog ko se suprotstavljao lavežu.
#
Taj isti koji je naručio tekst iz 1999. autor je ovog novog, koji još ne bajati
Pre neki dan, na naslovnici nekih drugih novina, sa „prezimenom“istim kao ona što je razularenim psima otvorila vrata kaveza i nadraškala ih na Ćuruviju pas. Krvožedan, sa razjapljenim čeljustima. Ispod njegove glave naslov „Psi su pušteni“. Okolo naslovne strane dva nedeljnika, jedan dnevnik, prepoznajem jednog političara, eno i Sergeja Trifunovića. Komšije smo nekad bili, sto puta sam mu u kuću ušao, družio se sa njegovim bratom, ali ništa pasje kod njega nikad nisam prepoznao. Naprotiv. Ono da ume da lane - lane, ali zar to nije sloboda govora i pravo na političko mišljenje?!
Jasno je da je najjača spona između dve novine koje su etiketirale Ćuruviju onda, i Sergeja i ostale iz njegovog „čopora“sada, jedan čovek. Taj isti koji je naručio tekst iz 1999. autor je ovog novog, koji još ne bajati. Ne zbog kvaliteta i ekskluzivnosti sadržaja, nego zbog zlog jezika i udaranja belega onima koji nisu na istoj političkoj dužini i nadmorskoj visini poimanja novinarstva.
A čemu potreba da ove redove započnem generalom Patonom? Njega je 1942. poslao Ruzveltov ratni štab. Ali ga poslao protiv zla. A naručioca teksta protiv Ćuruvije je poslao Slobodan Milošević. Ali ga poslao protiv novinara. I kakve veze sa Patonom ima „novinar“koji alarmira na „puštene pse“. Nema nikakve! Prvo, po činu je samo ordonans, drugo, nije proučio ničiji maršalat nego je samo, kao veteran poltronskog i beščasnog novinarstva, primenio doktrinu iz 1999. Ne protiv nekakvog agresora nego protiv neistomišljenika.
Da, Paton je posle rata degradiran, teško mu je palo, ali je ostao veran vojsci i državi. A onaj što je etiketirao Ćuruviju nekad je bio urednik, danas ne. Ali i dalje brine odakle će nagrnuti psi.