U Srbiju tegljačima iz Boke stigla podmornica
„TISA” ĆE BITI PRETVORENA U MUZEJ
Podmornica je stigla u junu iz Crne Gore, trajno je usidrena kod „Ušća” i biće pretvorena u - muzej.
U pitanju je takozvana džepna, nekada vrlo opasna podmornica “P-911 Tisa”, koja je drumovima iz Boke Kotorske stigla u Beograd specijalnim kamionom tegljačem.
“Tisa” je jedna od šest diverzantskih podmornica koje su, prema projektu Brodarskog instituta iz Zagreba, izgrađene između 1981. i 1986. i dobile su imena po jugoslovenskim rekama.
U pitanju su male, ali veoma opasne podmornice prilagođene za neprimetno polaganje manjih minskih polja u neprijateljskim vodama.
Prema objavljenim podacima, formacijski sastav podmornica “Tisa”, a od 1985. do 1991. godine bio je Odred diverzantskih podmornica.
Osamdesetih godina prošlog veka za Jugoslovensku mornaricu izgrađeno je ukupno šest podmornica klase “tisa” dužine 18,8 i širine 2,7 metara, visine 3,4 metra.
Jugoslavija je bila jedna od samo 11 zemalja u svetu koje su proizvodile podmornice.
“Tisa” je porinuta u martu 1983. godine, a primljena je u flotnu listu četiri meseca kasnije.
Ipak, raspadom SFR Jugoslavije, ove podmornice su odvezene u Crnu Goru, osim P-914, koja se u tom času nalazila na remontu u Splitu. Podmornica “Tisa” je krajem jula 1993. izvađena iz mora i konzervirana, a uprkos nekim najavama da bi mogla da bude prodata, početkom 2009. crnogorske vlasti su objavile kako planiraju da poklone po jednu podmornicu Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Otkako je “Tisa” izvađena iz mora, godinama se nalazila na obali u krugu vojnog objekta Pristan, u Boki Kotorskoj, i tu čekala svoju sudbinu.
Konačno, ona je u junu poslata u Beograd zahvaljujući organizaciji Udruženja podmorničara Srbije iz Beograda, uz finansijsku i logističku podršku “Jugoimporta SDPR”.
Podmornica “P-911 Tisa” je teška 88 tona. Bila je jedno od najvećih dostignuća bivše jugoslovenske ratne brodogradnje.
Za “Tisu”, prema objavljenim podacima, tvrde, iako je to bila odlična podmornica, da je ipak imala i nekoliko mana. To plovilo nije imalo klasični dizel električni pogon, što je predstavljalo problem za posadu ako bi se ispraznio akumulator.