Od indikatora laži do šoka budućnosti

Reč, dve o “Rečniku psihologije” Žarka Trebješanina (izdavač “Agape”)

ADLER SMATRA DA je agresija izraz težnje za moći, a Frojd nagona smrti, piše, između ostalog, pod odrednicom AGRESIVNOST u “Rečniku psihologije” Žarka Trebješanina.

Reč je o petom, odnosno o novom znatno dopunjenom i proširenom izdanju („Agape“) u kome na 685 strana ima preko 4.800 odrednica, od kojih su 1.000 potpuno nove. Knjiga se pojavila na nedavno završenom Sajmu, a u odnosu na prvo izdanje iz 1999. obuhvaćen je niz novih termina, pravaca, tema i dilema koje je psihologija kao nauka iznedrila za poslednje dve decenije.

Teško bi se dalo i pobrojati šta je sve novo i čime je sve knjiga obogaćena. Između ostalog, zanimljivo je da se znatna pažnja posvećuje snovima. Oni se danas, napominje Trebješanin, sve intenzivnije izučavaju sa različitih stanovišta i metodama raznovrsnih disciplina. Te tako, kada je reč o ovom nikad razjašnjenom čovekovom carstvu po pravilu vezanom za noć, imamo nove odrednice; inicijalni san, jezik snova, individualni simboli, univerzalni simboli, lucidni snovi, mali snovi, snovi o letenju, snovi o padanju...

Tekst o svakoj od preko 4.800 odrednica sadrži etimologiju termina, osnovno značenje, poreklo reči u nekoj teoriji ili psihološkom pravcu, varijante značenja kod različitih autora i u različitim orijentacijama, upućivanje na druge povezane relevantne odrednice…

I više od toga.

A upravo u tom “višku” leži čar čitanja ove knjige. Pitko pisane odrednice imaju elemente kratkih priča ili eseja i gotovo svaka je prožeta osvrtima na moment prepoznatljive u tako zvanom običnom, presnom životu.

ANA O. je i priča o devojci koja je odigrala tako važnu ulogu u nastanku psihoanalize. ARHETIP MAJKE, za koji se kaže da je jedan od najmoćnijih arhetipova, ima i negativne atribute, a to su “mračna, zla, zavodljiva, destruktivna, proždiruća, zastrašujuća, kobna (Jung)“.

Pod odrednicom GRUPNI IDENTITET piše: “Ljudima je stalo da budu deo neke značajne grupe (osećaju se vrednijim, moćnijim, sigurnijim). Po E. Fromu, ukoliko pojedinac nije u stanju da ostvari potrebu za ličnim identitetom, on tada, odričući se svoje posebnosti, usvaja identitet svoje države, naroda, verske zajednice, korporacije, političke stranke, profesije ili neke druge socijalne grupe i potpuno se poistovećuje sa njom. Ovaj surogat ličnog identiteta From naziva – identitetom horde. Grupni identitet postaje posebno bitan u situaciji društvenih kriza i međugrupnih netrpeljivosti i sukoba. Ekstremno svođenje ličnog na grupni identitet, praćen mržnjom i nasiljem prema „neprijateljskom“identitetu, Maluf naziva ubilačkim identitetom“.

INDIKATORI LAŽI su neverbalni signali. Podrobno je opisano kako se i zašto javljaju, koliko su uočljivi, kako se manifestuju... “Najčešći i najpoznatiji su pojačano treptanje, zastajkivanje u govoru, specifična gestikulacija, nedovoljna usklađenost izraza s kontekstom, često samododirivanje (nosa, kose, ušiju, čela...), nedostatak spontanosti...“

Poslednja rečenica u odrednici INTERESOVANJE glasi: “Potisnuta seksualna radoznalost može biti preobražena u metafizičko ili naučno interesovanje“, a negde pred kraj teksta o pojmu MUDROST se navodi da je vrlina mudrosti „nepristrasna zaokupljenost samim životom pred licem same smrti“.

REFLEKS SLOBODE je „urođena reakcija organizma da se oslobodi veza i stega koje ga sputavaju. (...) Po ruskom naučniku I. P. Pavlovu, refleks slobode može biti jači i od nagona za hranom. To je jedna od najvažnijih reakcija živih bića čiji je smisao u tome što samo ona živa bića koja nisu sputana i zarobljena mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe“.

U okviru FROJDOVE TEORIJE LJUBAVI stoji i da „čovek ne traži svoju sreću prema obrascu ljubavi jer se plaši“, a pod odrednicom FROMOVA TEORIJA LJUBAVI se, između ostalog, kaže: “From zapaža: ‘Nema gotovo nijedne aktivnosti koja, kao ljubav, počinje sa tako velikim nadama i očekivanjima a ipak se tako redovno izjalovljuje.’ Za neuspeh razlog je našao u čovekovom pogrešnom shvatanju ljubavi i neodgovornom odnosu prema umeću voljenja, koje iziskuje negu i usavršavanje. U današnjem svetu dolazi do dezintegracije ljubavi i umesto zrele ljubavi javljaju se njeni surogati; infantilna ljubav, ljubav kao uzajamno seksualno zadovoljenje, idolatrijska ljubav...“

Jedna od poslednjih odrednica u knjizi je ŠOK BUDUĆNOSTI. Pojam je 1965. uveo Alvin Tofler koji, kako je zabeleženo, smatra da brzina promena u raznim sferama savremenog društva je tolika i takva da uveliko prevazilazi čovekove prirodne mogućnosti asimilacije i njegove adaptivne sposobnosti tako da dolazi do velikih ličnih kriza i psihičkih lomova. “Najčešće psihopatološke reakcije i odbrambene taktike savremenog čoveka na šok budućnosti su poricanje, regresija, agresivnost i apatija.“