Još samo da dam levicom

Neverovatan put Milana Pavkova jedne novembarske noći postao je prava inspiracija za sve koji treniraju i sanjaju velike snove. - Dok sam još počinjao na popularnoj Detelinari, u dresu Novog Sada, sanjao sam ovakve stvari. Svi smo mi kao klinci priželjkivali ovakve utakmice.

- Počeo sam da igram kao zadnji vezni, sve dok nisam došao do omladinaca. Dobro sam se snalazio na toj poziciji, zato mi danas dobro idu šutevi sa distance. Mislim da upravo iz tog iskustva proističe moja sposobnost da postižem golove i nogom, a ne samo glavom, kao što bi mnogi zbog moje građe pomislili. Samo mi je ostalo još levom nogom da dam gol.

- Uglavnom sam oduvek voleo da gledam igrače koji su slični meni po građi i po stilu igre, jer sam od njih mogao najviše da naučim. Kasnije sam uživao u igrama Zlatana Ibrahimovića, a kao dečak od naših igrača najviše sam voleo da gledam Nikolu Žigića. Podseća mnogo na njegov gol protiv Rome i zato mi je još draži pošto mi je on bio uzor. Drago mi je što sam zvezdaše podsetio na veliku pobedu nad Romom.

- Nisam mogao da očekujem, ma čak ni da sanjam da ću to doživeti. Ni danas ne mogu da verujem da mi je cela „Marakana“pevala. Posle utakmice sam bio na severu, zaista neopisivo. Čarobno. Koliku energiju nam daju navijači, jasno se videlo na terenu. Toliko sam uživao da sam posle gola samo stao i uživao u ambijentu koji su navijači napravili - rekao je Milan Pavkov.