Majka Zuzana: Sine, da li ja ovo sanjam?
Ne mogu da zaspim, sve razmišljam da li je ovo stvarno ili sanjam. Dok ne dođe on ovde, da ga vidim, zagrlim, možda će to biti tako.
Milan Pavkov, Zvezda Liverpul 2:0. Večno će se pamtiti golovi napadača crveno-belih za čudesan trijumf u četvrtom kolu Lige šampiona. A naročito u Begeču, selu pokraj Novog Sada, u kome je “Blic” posetio porodicu heroja sa „Marakane“.
Begeč nije obično malo mesto. U fudbalskom smislu uopšte nije obično. Odatle je slavni Vujadin Boškov, koji je Vojvodinu kao sportski direktor odveo do SFRJ titule 1966, a kao trener sa Realom osvajao Primeru, sa Sampdorijom Seriju A, Kup pobednika kupova, stizao do finala Kupa šampiona. Ali slavu čuvenog Vujketa, koji je preminuo 2013, u 83. godini, ove sedmice je zasenio novi junak ovdašnjeg fudbala. Novi heroj Begeča i Crvene zvezde.
U kući Pavkova, koju su reporteri našeg lista posetili u prepodnevnim satima, dan posle podviga crveno-belih protiv giganta sa „Enfilda“, zatekli smo majku Zvezdinog golgetera. Otac Nikola je bio na poslu, a Zuzana Pavkov, kada je videla našu ekipu i kada smo joj pojasnili zašto smo iz Beograda došli u selo pokraj Novog Sada, u suzama je rekla: “Ljudi, da li je moguće da smo ovo doživeli?!”.
I kada su se emocije malo slegle, počeo je razgovor u kome je bilo i smeha, i iskrenih priznanja, i velike radosti.
Šta se ovo desilo?
- Polako počinjem da bivam svesna. Tokom meča i malo posle baš i nisam bila. Ne mogu da zaspim, sve razmišljam da li je ovo stvarno ili sanjam. Dok ne dođe Milan ovde, da ga vidim, zagrlim, možda će to biti tako - kaže Zuzana za “Blic”.
Gde ste gledali meč?
- Kod devera u Palanci. Bilo je lepo, uzbudljivo. Ne mogu da vam opišem tu radost. Kada je postigao prvi gol, nismo bili ni svesni da je on u toj gužvi. Tek kada smo videli snimak, kada se videlo da je bio on, onda je već bio haos. Skakanje, vrištanje, bila sam promukla, suze su krenule. Treba to doživeti.
A kad je postigao drugi gol?
- Auh. Tek tada... Tata je skočio - “tako se to radi”, “to je inat, srčanost njegova proradila”. Sve je on odradio kod drugog gola, ali kompletna ekipa je bila predivna.
Da li ste slavili posle meča?
- Nismo. Došli smo sami kući. Mada, zvonio je telefon, i fiksni i mobilni, ali se na tome završilo. To će biti kad dođe sin (smeh).
I niste mogli da zaspite?
- Zaista nisam. Iako sam baš rano ustala (na dan utakmice). Nisam mogla da verujem da može toliko da postigne iako je on uvek verovao u sebe. Verovala sam ja u njega, ali nisam smela ni da se nadam naglas, ni da se radujem, bojala sam se da ne počnem previše da se radujem pa da se nešto ne desi.
takvom klubu?
- Nisam to očekivala, kao ni to da će biti na stadionu Crvene zvezde, a kamoli da će igrati protiv Liverpula, za Zvezdu.
Ovo nije prva utakmica na kojoj je napravio veliku stvar, i u Salcburgu je, u borbi za Ligu šampiona, njegovo uvođenje u igru preokrenulo tok revanša?
- Nisam tako doživela tu utakmicu, jer ipak su zaslužni svi njegovi saigrači, sa njim zajedno. Valjda se to tako potrefilo... Kada je bio onaj sudar glavama, pa kada je bio nagažen, onda svi kao da su se probudili. Sve se to sklopilo, kao kockice. Meni su suze potekle, ipak je on sam tamo, ne možeš mu nikako odavde pomoći... A znam da mu je teško, vidim diže ruku, curi krv, isprva mu niko ne prilazi. Razumećete, nije baš svejedno mami.
A kad su ga nagazili?
- Uh, tek onda. On pokazuje sudiji (da ga je rival nagazio), a ovaj odmahuje rukom. Ništa.
Kakve su reakcije u selu jutro posle pobede?
- Telefoni su stalno zvonili. Ja čak nisam iz Begeča, ja sam iz obližnjeg Gložana. I odande su me zvali, kažu svi se raduju, podržavaju nas. Navijali su za njega. Ipak je to blizu, a ovo je mala sredina, svi sve poznaju. Ja sam kao trgovac i radila u Gložanu, znaju me svi. Radila sam kao trgovac i ovde, pa me celo selo poznaje. Ali pogotovo njega. Odlazio je uvek na stadion, komunikativan je.
Kad ste saznali da će igrati protiv Liverpula?
- Bilo je 18.05 (50 minuta pred početak meča), ćerka mi je javila da je u prvoj postavi. Ona se čula s njim, tako sam saznala.
Čuvate novinske članke?
- Ja kupujem, ćerka sve to secka i skuplja. Sada će nam trebati veliko mesto za tako nešto (smeh). Ali samo polako. Ne treba ništa siliti, nego sve redom, polako, korak po korak.
Kako ćete slaviti kada dođe?
- Neću o tome da razmišljam unapred, nego neka se spontano desi, kao ova utakmica. Sa prijateljima ćemo biti. Mada, ne znam ni kada će nam doći.
Pratite li ga i u Superligi i u nacionalnom kupu?
- Naravno, naravno. Skoro uvek muž i ja odemo negde da odgledamo utakmicu, pošto nemamo kanal na kome se prenosi domaća liga. A ako baš ne odemo, pratimo na druge načine, preko telefona.
Kako ste pratili meč Zvezda - Liverpul?
- Držala sam mu fige (smeh). Kao u školi sam bila, kao kada treba da se odgovara, e takva sam bila. I to sve vreme, do kraja utakmice. Kada je dao prvi gol, rekla sam: Sad više ne mora da se menja rezultat, neka ostane ovako! A onda je dao drugi (smeh). Pa smo se šalili: Sad bi moglo još! Kada je meč završen, bila je vriska, skakanje, zagrljeni svi. Bilo je divno i nezaboravno - zaključila je Zuzana Pavkov.