Udahnite mir stomakom
„BLIC ŽENA“DONOSI Koliko smo samo puta u teškim, stresnim ili tužnim momentima čuli kako nam neko brižno savetuje da se smirimo, da dišemo polako, udahizdah. I mi kao dišemo, a najčešće ne znamo šta radimo...
Način na koji dišemo zapravo je ogledalo našeg unutrašnjeg emocionalnog stanja. Kada smo smireni disanje je usporeno i plitko. Kada emotivno reagujemo obrazac disanja se menja - ono se ubrzava. A sve to dešava se u vezi sa srčanim ritmom i krvnim pritiskom koji raste i tu smo već u fazi akutnog stresa. Suprotno tome, ako dišete sporo, možete sebe uvesti u stanje relaksacije i smanjiti krvni pritisak, pa i stanje panike ili anksioznosti.
Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut, objašnjava da prosečan tempo disanja kod ljudi iznosi 14 ciklusa u minutu. Jedan ciklus je jedan udah i jedan izdah. Kada usporite disanje i imate šest ciklusa u minutu, ulazite u stanje relaksacije. Tih željenih šest ciklusa koji vode u smirenost postići ćete ako vam udah traje četiri sekunde, a izdah šest.
- Anksiozne osobe se opiru strahu i kada dišu, one zapravo ograničavaju i skraćuju izdah, što dovodi do nemogućnosti da se udahne duboko - kaže doktor Mišić, saradnik portala Vaš psiholog.
Zbog toga osobe koje osećaju anksioznost često saopštavaju da osećaju neku težinu u grudima, imaju subjektivni doživljaj da će se ugušiti ili im se vrti u glavi, trnu im ruke, noge, lice. Taj fenomen se naziva hiperventilacija i nastaje kada udišemo previše kiseonika.
- Da biste zaustavili ovo stanje, prvo treba da razumete šta vam se dešava, da sve te senzacije koje osećate nisu znak gušenja već posledica ubrzanog i plitkog disanja. Dakle, ništa opasno se ne dešava i nećete se ugušiti. U takvim situacijama možete primenite tehniku abdominalnog disanja - kaže psiholog.
A ko će bolje znati tehniku disanja od onih koji se profesionalno, pa čak i onih koji se amaterski bave jogom. Instruktorka Zorica Stojković iz studija “Zoya svadhyaya yoga” podseća kako čuveni ruski doktor Konstantin Pavlovič Butejko smatra da je nepravilno duboko disanje uzrok više od 150 oboljenja.
- Diše se isključivo na nos (udah i izdah) i izdisaj mora trajati dva puta duže od udaha. U početku je najbolje da vežbamo ležeći na leđima sa savijenim kolenima i stopalima na podu. Jednu ruku postavimo na stomak u regiji pupka, a drugu na grudni koš. Kada udišemo, dijafragma se spušta, a abdomen se nadima. Ruka koja je na stomaku se podiže. Donji deo pluća se puni vazduhom i ruka koja je na grudnom košu miruje. Izdišemo bez prekida i bez napora. Ruka na stomaku se spušta, a na kraju izdisaja dobro uvučemo donji deo stomaka, ispod pupka - kaže Zorica.
Relaksacija je ta koja otvara ulazna vrata zdravog tela i uma, pa je veoma važno biti odlučan i uporan.
- Disati znači živeti, a disati abdominalno znači živeti dugo i sa dobrim zdravljem - zaključuje naša sagovornica i podseća na reči učitelja joge iz Indije Svamija Šivananda: „Telo postaje čvrsto i zdravo. Suvišno salo nestaje, lice sija, poseban šarm izbija iz cele ličnosti. Bolest više ne zahvata vežbača. Čitavo telo se čisti, duh se
koncentriše“.