Ne žmurimo pred drogom

Petnaestogodišnja S. S. iz Aranđelovca, koja ju je ubila tableta ekstazija,

sahranjena je. Šest godina stariji mladić, donosilac te tablete, uhapšen je i ćuti u strahu za sopstveni život, ne želeći da kaže od koga je smrtonosnu drogu kupio. Na slobodi je onaj ko prodaje drogu. Kao i onaj na vrhu lanca ishrane ljudskim životima u Srbiji, ko je sve to omogućio. Dakle, pognimo glave i ćutimo bar minut nad ovom strašnom istinom.

Ćutimo, bez obzira da li ste zbog svega ovoga besni, užasnuti i gladni pravde, ili vam je svejedno, jer se to dešava u nekom drugom gradu, nekoj drugoj deci, a ne vama. A onda je vreme za urlik! Jer, petnaestogodišnja devojčica iz Aranđelovca nije jedina i nije prva. Samo u junu, pre manje od pet meseci, četvoro tinejdžera je preminulo usled, kako se sumnja, predoziranja narkoticima. Pitate se „pa gde su vesti o kaznama za dilere”? Nema ih, jer nijedan od tih slučajeva, trenutno, nije ni blizu raspleta. Za to vreme, istraživanja pokazuju, više od 60 odsto mladih u Srbiji, u nekom trenutku svog života, proba sintetičke droge. Statistika velikih brojeva u ovom slučaju je neumoljiva: ovi narkotici će odnositi sve više života. Možete sada, kao što to deca rade u trenutku kada je strašna scena na ekranu televizora, da oba dlana čvrsto prislonite na sopstvene oči i ignorišite zlo. Ali, ono će i dalje postojati i pri tome ima ekstremno gadnu naviku da u nekom trenutku pokuca na svačija vrata. A možete da budete još bešnji i još glasniji u urliku! Da shvatite da ništa tačnije nema od Ernestovog objašnjenja „za kim zvona zvone”, da je smrt petnaestogodišnjeg deteta iz Aranđelovca otrovanog drogom, smrt svih nas. Hajde da pamtimo da policijska bela knjiga trgovaca drogom

postoji i da oni koji trebaju znaju ko su ubice dece u Srbiji. Hajde da se podsetimo da postoje hrabri građani Srbije, poput onih u Lazarevcu, koji imaju i petlje i morala da javno označe narko-dilere u svojoj sredini. Hajde da se ne pravimo da nas je baš sve obuzeo Alchajmer i da se ne sećamo kako je to bilo kada je jedna mafija imala državu u šaci. Ali, hajde da shvatimo da nijedan narko-kartel nije i ne sme biti jači od države, sem ako sama država ne odabere da bude na istoj strani sa njim. Sve je, dakle, stvar izbora. Hoćete li da vam bude svejedno,

sa dlanovima na očima i čepićima u ušima „da ne čuje zlo”, jer se ovo dešava nekom drugom, na nekom drugom mestu. Ili nećete da budete zombirana utišana gomila, već ljudi. Do tada, pognimo glave i ćutimo.

Smrt petnaestogodišnjeg deteta otrovanog drogom smrt je svih nas