Plašim se ksenofobije i ratova
Utisak idile u odnosima zvaničnika Evropske unije i Srbije po pravilu ruši slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu. Šta to muči Tanju Fajon, kako vidi Srbiju i njeno posrtanje putem reformi, a kako EU u svetlu predstojećih izbora za Evropski parlament?
Nema efikasne kontrole izvršne vlasti, proces usklađivanja legislative i praksi sa EU ide sporo, nema napretka u vezi sa vladavinom prava, nije napravljen korak napred u borbi protiv korupcije... Ove primedbe nisu novost za vlasti u Srbiji: Evropska komisija više puta ih je uvrstila u izveštaje na sednicama Evropskog parlamenta. Uprkos tome, kad ih izrekne Tanja Fajon, često usledi neverica praćena (makar) gunđanjem iz redova vlasti. Tako je bilo i nakon dva sastanka sa predsednikom Vučićem i civilnim sektorom.
Moj osećaj nakon ovog sastanka je da su se neke stvari promenile nabolje, a neke nagore. Kada je u pitanju sloboda medija, prosto, statistika kaže da je Srbija nazadovala 10 mesta na listi međunarodnih novinarskih zajednica - samo u jednoj godini. Računajući dve godine, ostvaren je pad za 17 mesta. Plaši me to što sam ovoga puta čula od nekoliko ljudi iz civilnog sektora da postoji neki strah među ljudima koji ih sprečava da slobodno govore. Osim toga, sve ostalo što smo kao Evropski parlament pomenuli u našoj rezoluciji ostaje: zabrinuti smo zbog vladavine prava, rada sudova i tužilaca, ustavnih promena u sferi pravosuđa. To su stvari na koje često upozoravamo, nadajući se da će se promeniti.
Ja dolazim kao prijatelj Srbije
i svih zemalja regiona, jer mi je stvarno bitno da ova zemlja što brže uđe u EU. Danas, više nego ikada ranije, potrebni smo jedni drugima, moramo da učimo jedni od drugih.
Pa... Nema lošeg osećaja: dok se slušamo, dok imamo neki normalan dijalog. Naravno, razgovaram sa svim ministrima, slušam šta govore i zajedno dolazimo do rešenja. Nisam ja neki neprijatelj, naprotiv. Bitno mi je da čujem i od građana da im je život dobar. Ne samo u Beogradu, Beograd je metropola, nego i na periferiji. Razgovaram sa ljudima, sa mladim ljudima pogotovo, i sve više čujem da oni beže iz regiona.
Iskreno, bojim se onoga što se dešava danas u EU. Pratim proces proširenja više od 15 godina, danas imamo ne samo globalizaciju kao pretnju, već i deljene izazove sa kandidatima za članstvo: bezbednost, energetsku nezavisnost, klimatske promene... A imamo i sve više nacionalističkih, ksenofobnih tenzija u samo EU i zato nisam sigurna kako će proći ovi izbori. Unija je danas na osetljivoj tački, nakon što je preživela nekoliko kriza. Sigurna sam da Evropa mora što je više moguće da radi zajedno. Kakav će biti sledeći sastav EU parlamenta, zavisi od toga koliko ćemo mi uspeti da ubedimo Evropljane da želimo da radimo za njih.
Naravno, pratimo ovu temu i nismo zadovoljni razvojem situacije još uvek. Čekamo da parlament usvoji određene promene koje će biti u skladu sa međunarodnim preporukama. Još jednom, kada smo mi u Sloveniji ulazili u EU, svi smo bili složni u tome da želimo ulazak u zajednicu evropskih naroda. Danas, čini mi se da su javnosti u državama kandidatima više polarizovane zbog kriza kroz koje smo preživeli. Ja kao predstavnica relativno mlađe generacije političara i dalje razmišljam u kakvoj Evropi želim da živim, koje su to naše zajedničke vrednosti. Srbija je divna zemlja, jak partner, i nadam se da će zadržati ostati faktor stabilnosti.
Dijalog bi trebalo da teče što je brže moguće, i da ima za cilj da poboljša život građana s obe strane, ali to je delikatan proces. Delikatni su i razgovori koji se vode po pitanju razmene teritorije. Bitno nam je da ne napravimo novi problem u regionu, novu nestabilnost. Prošlost nas je nažalost naučila da ako menjamo granice - često imamo sukobe, ratove. To nije put kojim želimo da idemo.