Duplo više gojazne dece u Srbiji

SVAKI DRUGI GRAĐANIN UNAŠOJ ZEMLJI IMA VIŠAK KILOGRAMA

Prema poslednjem istraživanju zdravlja stanovnika Srbije, gojaznost raste i kod odraslih i kod dece. Samo 40 odsto građana je normalno uhranjeno, a ostali imaju višak kilograma ili su pothranjeni, ali je njih izuzetno malo, tek nekoliko procenata.

U Srbiji je registrovano 13,7 odsto gojazne dece, uzrasta sedam do 14 godina, što je znatno više nego 2006, kada je registrovano 8,5 odsto - Svaka druga odrasla osoba u Srbiji, 55 odsto, ima višak kilograma. Govorimo o višku u kategoriji predgojaznosti i gojaznosti. I predgojaznost je vezana za faktore rizika po zdravlje, ali gojaznost nosi višestruko više rizika za razvoj oboljenja. U Srbiji imamo čak 35 odsto predgojaznih građana i 21 odsto gojaznih. U odnosu na pol gotovo je jednak procenat, 22 odsto žena i 20 muškaraca. Statistički značajan je podatak o predgojaznosti, po kome višak kilograma ima čak 41 odsto muškaraca, a 29 odsto žena - kaže prim. dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici. Poslednje istraživanje je pokazalo da tek svako drugo dete svakodnevno jede voće i povrće, 51 odsto voće i 57 odsto povrće.

- U Vojvodini je slika znatno lošija jer manje od polovine dece svaki dan jede povrće. Najčešće se konzumira beli hleb, a opao je procenat onih koji su konzumirali integralni. Došlo je do pada korišćenja životinjskih masti sa 33 na 25 odsto, ali je konzumiranje masti visoko i 30,9

odsto Vojvođana koristi najviše životinjske masti - kaže dr Nada Kosić Bibić.

U anketnom ispitivanju građanima je postavljeno i pitanje da li sebe vide kao gojaznu ili normalno uhranjenu osobu. Rezultat je da tek svaka peta gojazna osoba sebe vidi kao gojaznu.

- Još nemamo razvijenu svest da je gojaznost bolest, da se povezuje sa oboljenjima i da je faktor rizika razvoja bolesti. Gojaznost u medicini klasifikujemo kao oboljenje, odnosno metaboličku bolest - poručuje dr Nada Kosić Bibić.

Stručnjaci ističu da ishrana dece zavisi od načina ishrane koji uvode roditelji.

- Navike i stil života se usvajaju do desete godine. Tako je i kada govorimo o ishrani. Zato je neophodno u promociju zdrave ishrane uključiti sve faktore. Moramo svi učestvovati u obrazovanju dece i naučiti ih da su zdravlje i obrazovanje osnovni resursi koji nam nisu dati na dar i nisu nepresušni. Ako imamo zdravlje i znanje možemo sve, a bez toga smo u velikom riziku od oboljenja. Višak kilograma je faktor rizika za razvoj oboljenja od kojih se kod nas najviše boluje i umire - kaže dr Kosić Bibić.

Naglašava da je posebno važan deo abdominalne gojaznosti, zbog čega je istraživanje rađeno i na temu obima struka, koji je pokazatelj gojaznosti. Tako su žene koje imaju obim struka veći od 80 centimetara i muškarci 94 centimetara u riziku od kardiovaskularnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, srčanog udara i dijabetesa 2. Na osnovu ovog parametra došlo se do podatka da 68 odsto žena i 57 odsto muškaraca u Srbiji ima abdominalnu gojaznost.

- To je jeziv podatak, ali onda zaista nije čudo što imamo toliko obolelih od kardiovaskularnih i šećerne bolesti. A ova oboljenja će još da rastu. Nismo zaustavili epidemiju sve dok ne suzbijemo faktore rizika. Kada govorimo o deci, posebno mislim na unos slatkih napitaka uz fast fud. Nije dovoljno da samo zdravstveni radnici rade na edukaciji, mora društvo da se udruži, prehrambeni sektor, i da donesemo strategije i pravilnike po kojima ćemo smanjivati šećer i masnoće kaže ona.

Bolesti koje može izazvati gojaznost su i ateroskleroza, bolest krvnih sudova, maligna oboljenja, kod žena rak dojke, kod muškaraca i žena rak debelog creva...

- Postoji zabluda kod naših građana: “Pusti dete, malo je, izrašće gojaznost”. Statistike pokazuju da 60 odsto dece koja su gojazna pre puberteta ostanu gojazna i ostatak života. Zato imamo sve raniju pojavu bolesti. Faktor rizika uzima svoj danak neminovno i nisu bolesni samo ljudi od 70 i više godina, već je sve više mlađih od 50 godina koji obolevaju - upozorava dr Nada Kosić Bibić.

Kada je u pitanju gojaznost, deca znaju da budu užasno nemilosrdna i šale na račun viška kilograma mogu lako preći i u maltretiranje.

- Gojazna deca se zbog vršnjačkog izrugivanja povlače i tiho pate. Moramo da učimo decu kako da se hrane kvalitetno jer onaj ko je zdrav može da ostvari svoja znanja u bilo kojoj sferi - zaključuje dr Kosić Bibić.