Srbi za kredite duguju u proseku 2.806 evra

HRVATI DUŽNI BANKAMA TRI PUTA VIŠE NEGO MI, A ZADUŽENIJI SU I GRAĐANI BIH I CRNE GORE

Svaki zaposleni građanin u Srbiji zadužen je za 2.806 evra u proseku. Radnici u Hrvatskoj bankama istovremeno duguju tri puta više, Bosanci dva puta više od Srba, a zaduženiji od nas su i Crnogorci.

Istraživanje “Blica” pokazuje da Hrvati bankama duguju više od 15 milijardi evra, Srbi nešto više od osam milijardi, Bosanci 3,2 milijarde, Makedonci dve milijarde, a Crnogorci 1,2 milijarde evra. U odnosu na broj zaposlenih u ovim zemljama, koji jedino i mogu dobiti kredit, računica pokazuje da su najzaduženiji radnici u susednoj Hrvatskoj i da svaki od 1,3 miliona zaposlenih u ovoj zemlji duguje bankama u proseku po 10.869 evra. Slede zaposleni Crnogorci, njih oko 220.000, koji bankama duguju po 5.392 evra, zatim Bosanci i na kraju naši građani (vidi tabelu).

Svi oni najčešće su se zaduživali za opštu potrošnju, što znači da su uzimali keš i potrošačke kredite, dok su na drugom mestu stambeni zajmovi.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije najzastupljeniji su gotovinski i stambeni krediti čija su učešća iznosila 39,6 odsto i 38,4 odsto. Vrednosno, stambeni krediti u Srbiji dostigli su 3,3 milijarde evra, što je rast od tri odsto od početka godine, a keš krediti oko tri milijarde evra, što je rast od 11 procenata za osam meseci. Najveći rast, 12,8 odsto, od početka godine imali su krediti za refinansiranje ranijih obaveza kod drugih banaka.

- I učešće potrošačkih kredita nastavlja blago da raste pa se na te kredite odnosilo

2,6 odsto kredita stanovništvu koje najvećim delom čine dinarski krediti za kupovinu mobilnih telefona i bele tehnike kao i devizni indeksirani krediti za kupovinu automobila navode u NBS.

Ekonomisti smatraju da jedan od razloga za skok keš i potrošačkih kredita može da bude rast zaposlenosti, pošto prema podacima RZS od marta prošle do marta ove godine ima 40.000 više formalno zaposlenih, a van poljoprivrede rast je 70.000 novih ljudi koji stiču mogućnost da se zaduže kod banke. S druge strane, lakše zaduživanje omogućava i pad kamatnih stopa na kredite.

U centralnoj banci navode i da su se kamate na kredite spustile na nove minimume. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite građanima iznosi 10,1 odsto, dok je u maju 2013. godine iznosila 21 procenat. U odnosu na početak godine to predstavlja rast

Jedan od razloga za skok keš kredita je rast zaposlenosti

od sedam odsto u zaduženosti stanovništva. Istovremeno, prema podacima Udruženja banaka Srbije, obim kredita privredi je smanjen za 3,6 odsto, na 11 milijardi evra.