Ponosna sam uložili smo 20
LEJLA HADŽIĆ, DIREKTORKA NVO CHWB ALBANIJA,
Rajačke i Rogljevačke pimnice su nebrušeni dijamant srpske i svetske kulturne baštine, ja sam se u njih zaljubila pre šest godina, i ponosna sam što organizacija na čijem sam čelu učestvuje u njihovoj obnovi.
To za “Blic” kaže Lejla Hadžić, direktorka nevladine organizacije CHWB Albanija, Sarajka koja živi u Tirani , koja je srpskoj javnosti nepoznata, iako je zaslužna što su mnogi naši spomenici kulture njenim angažovanjem zaštićeni od propadanja.
Na prvi pogled nestvarni podaci za biografiju nekog ko živi na trusnom nacionalnom prostoru Balkana, gde su još sveža sećanja na ratna dešavanja iz devedesetih, ali i gde ne blede vekovni animoziteti nekih naroda, pre svega srpskog i albanskog. Te animozitete ona je vešto uspela da prevaziđe, doduše u sferi kulture, a ne politike, ali i to je za početak dobro. Zato je malo nejasno zašto na ovakve ljude ponekad zaborave mediji, ali i neke srpske državne institucije, koje su u pokušaju da dokažu da su u pravu spremne i da žrtvuju nečiji integritet, smeštajući ih u države u kojima nisu, kao što je Švedska, a sve zarad sumnje da ih javnost ne osudi zbog toga što novac za obnovu srpskih spomenika kulture stiže iz Tirane.
Te porive nema Lejla Hadžić i ne želi da komentariše razloge zašto srpsko Ministarstvo kulture insistira da u javnosti pokaže da Rajačke i Rogljevačke pimnice finansira švedska, a ne albanska nevladina organizacija.
- Ljudi kojima mi pomažemo znaju i ko smo i šta smo i odakle smo i meni lejla hadžić, direktorka nvo chwb albanija
je to najvažnije. Mi prilikom ulaska u ovaj projekat, a to je bilo 2010. godine, nismo imali poriv nacionalnog, već svetskog značaja ovog kulturnog dobra, koje ima neprocenjivu vrednost. Njih nam je otkrila Bosiljka Tomašević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, kada nam je u okviru projekta njene kuće “100 krovova u Srbiji” predložila da krenemo sa njihovom obnovom. Zajedno sa kolegom iz Tirane