Na pimnice, 0.000 evra
O UČEŠĆU U OBNOVI VINSKIH GRADOVA
dolazimo u Rajac i Rogljevo i totalno ostajemo omađijani ovim vinskim gradovima. Bosiljku inače i zovu “gospođa pimnica” i ona je zaslužna što je CHWB Albanije i došla na ovu lokaciju, ali i zato što su se našli na preliminarnoj listi Uneska. Nismo došli ni do 20, ali jesmo do velikog krova prijateljstva između ljudi iz Srbije, sa Kosova, Albanije, BIH. To je naša najveća investicija i na nju sam jako ponosna - kaže Hadžićeva.
Ona dodaje da je do sada restaurirano 11 pivnica, ali i devet objekata na Zlatiboru, dva na Tičjem polju.
- CHWB Albanija je do sada u celokupnu saradnju u Srbiji uložila oko pola miliona eura. U Rajačke i Rogljevačke pimnice oko 200.000 evra jer je sa istorijskog aspekta reč o jednom od najvrednijih kompleksa narodne arhitekture u Srbiji i regiji. Njihovom obnovom ne samo što ih štitimo kao kulturno nasleđe, već pomažemo lokalnom stanovništvu da imaju prostor u kojem mogu da nastave da sa bave vinogradarstvom. Nismo samo obnavljali ove objekte, već smo i 2013. godine organizovali i prvi restauracijski kamp u Srbiji, i to u Rogljevu. To je bilo mesto obuke za mlade profesionalce iz BIH, Kosova, Albanije, Crne Gore, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Rumunije, Velike Britanje. Svi su bili impresionirani Rajačkim i Rogljevačkim pimnicama, ali i gostoprimstvom ljudi. Tu ste spojili ljude iz zemalja koje su donedavno bile u konfliktu. I upravo ovaj proces spajanja navodi na pitanje šta nam je politika uradila. Mladi iz Albanije i sa Kosova su kroz kampove prvi put bili u Srbiji i tu su stvorili doživotna prijateljstva - navodi ova Sarajka.
Za nju je to najveći efekat njenog rada ali i NVO CHWB Albanije, na čijem je čelu.
- Posebno mi znači što su se neki mladi stručnjaci, poput Jelene Pejković, koja je završila arhitekturu na Harvardu a magistrirala na MIT-U, vratili u svoju zemlju da pomogne obnovu Rajačkih i Rogljevačkih pimnica. S njom su bili i Mirian Bilaći, Neđi Petri i Ana Pekmezi, albanski članovi CHWB, koji su zaslužni za uspeh kampova. Mi smo ovim projektom povezali i majstore, pa tako na krovovima pimnica rade Budiša i Mile sa Zlatibora, zajedno sa Lanijem sa Kosova, dok blatni malter radi Fadil iz Kosova. Tu su i Srđan, Zoran i mnogi drugi. Možda su ovo mali primeri menjanja svesti na ovim prostorima, ali politika naših zemalja se neće promeniti sve dok na njih ne ukažemo - kaže Lejla.
„Blic” zato ukazuje da se upamti ime Lejle Hadžić, žene koja je za srpsku kulturnu baštinu učinila mnogo. Ona pak smatra da je to malo i napominje da bez pomoći država na ovim prostorima oni ne mogu da je sačuvaju.
- Ako se to desi, pokolenja nam neće oprostiti, jer njihovim propadanjem može da se zatre identitet jednog naroda - navodi direktorka CHWB Albanije.
NA KROVOVIMA PIMNICA RADE BUDIŠA I MILE SA ZLATIBORA ZAJEDNO SA LANIJEM SA KOSOVA