TUŽNA SLIKA
Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine, odnosno slanih jezera u paleomeandrima, međutim ove godine je presušilo, što je dovelo do ekološke katastrofe.
Slano Kopovo je prirodno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja prve kategorije, a 2004. godine uključeno je na listu vodenih staništa od internacionalne važnosti po Ramsarskoj konvenciji. To je jedinstveno stecište retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica tokom jesenje migracije jadranskom rutom gde se godišnje skupi i do 20.000 ždralova pa je odnedavno tamo napravljen i Festival ždralova. Nažalost, ove godine ih nema, a i oni koji su doleteli zbog nedostatka hrane i vode odmah su nastavili svoj put.
Kako objašnjava Silvija Šimončik, biolog u rezervatu, isušivanje jezera je prirodan proces jer se na taj način održava nivo soli i taj fenomen je poželjno da se dešava na svakih pet ili 10 godina. Ali ne i dve godine uzastopno...
- Nama je prošle godine presušilo jezero, ove godine ponovo i ne znamo šta će se desiti sledeće godine, što nije dobro. Svedoci smo globalnih
klimatskih promena. Imamo sušno proleće, zime bez snega i leta sa jako visokim temperaturama tokom kojih izostaju pljuskovi. Sve to dovodi
do spuštanja nivoa podzemnih voda i mnogo utiče na biljne i životinjske vrste - priča nam sagovornica.
Dodaje da je ove godine
zahvaljujući pribranosti službi koje održavaju rezervat sprečena veća katastrofa zato što je jezero navodnjavano tokom najkritičnijeg letnjeg perioda.
- Imali smo akciju pumpanja vode u jezero tokom leta što je iziskivalo značajna finansijska sredstva, ali su ona do jeseni potrošena i jezero je presušilo. Ipak, uspeli smo da sprečimo pravu katastrofu, a sada je zbog doba godine potrebno samo nekoliko jačih kiša da se jezero oporavi i nadamo se da će to tako i biti - kaže Silvija Šimončik.
Ona podseća da su akcijom navodnjavanja spasene ptice šljukarice kojima seobe počinju krajem avgusta i početkom septembra, ali da su ove godine ždralovi izgubili važno stajalište na svom migratornom putu ka severnoj Africi.
- Ove godine imali smo baš malo ždralova, a nekada smo mogli u danu da prebrojimo skoro 20.000 jedinki. Oni nam stižu iz zapadnog dela Sibira, Poljske i Litvanije i borave u Slanom Kopovu izvesno vreme, a sada su zbog nedostatka hrane i vode samo nastavili dalje ka Slavonskom Brodu, a zatim ka sredozemlju na svom putu do Afrike - kaže Silvija Šimončik u nadi da će se sledeće godine situacija promeniti te da će u tom rezervatu ponovo biti organizovan Festival ždralova u čast tih gracioznih ptica.
KOPOVO JE VAŽNO STANIŠTE NA PUTU SELICA, DA LI će PREŽIVETI DVE UZASTOPNE SUŠNE GODINE