Bolji kvalitet vazduha, i u Boru se bolje diše
U Srbiji je prošle godine, u odnosu na 2016, kvalitet vode u Dunavu bio bolji, a uočen je i bolji kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, koji je decenijama bio “crna tačka” na svim ekološkim mapama u Evropi.
To su neki od zaključaka Izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji za 2017. godinu koji je nedavno usvojen na Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine.
Tanjugov sagovornik Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, koji je, inače, predstavio taj Izveštaj, kaže da je uočen napredak u svim oblastima zaštite sredine, počevši od toga da je procenat zaštićenih područja u Srbiji porastao za 15 odsto.
Osim poboljšanja kvaliteta vode u Dunavu, primećen je i bolji kvalitet vazduha u mnogim gradovima, a među njima su Niš, Novi Sad, Sremska Mitrovica, pa i Bor, navodi Radović, i ocenjuje da je na kvalitet vazduha u Boru uticala izgradnja nove topionice koja je urađena po svim ekološkim standardima.
Srbija je, ukazuje, napredovala i u upravljanju otpadom, naime, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto.
- U Srbiji se prvi put ulaže i u prečišćavanje otpadnih voda i grade se postrojenja od Subotice do Vranja - kaže Radović. Prečišćavanje otpadnih voda je prošle godine poraslo sa 10 na 14 odsto.
Međutim, ekspertkinja UN za životnu sredinu Anđelka Mihajlov ističe da kada je reč o vodi, alarmantniji je podatak da je sve manje vode u vodovodnoj mreži Srbije.
Mihajlovljeva kaže da je i nju zbunila konstatacija da je povećan kvalitet vazduha u Boru koji ne može stručno objasniti zbog preplitanja dva termina u Izveštaju - grad i aglomeracija.