Misterija Gruevski

NA PRVOJ LINIJI

Tema misterioznog odlaska bivšeg premijera Makedonije kako bi izbegao zatvorsku kaznu očito je mnogima za izbegavanje. Zapravo, jedini ko je o toj temi otvoreno progovorio bio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, te je time odmah u startu isekao nameravanu kampanju koja je bila spremna protiv Srbije. Ostali predsednici ili premijeri država koje je Gruevski koristio za svoj tranzit, osim premijera Mađarske, gde je bila finalna destinacija Nikole Gruevskog, manje-više ćute kao zaliveni.

Naravno, sve što se u ovom tekstu piše može se prihvatiti samo kao autorovo razmišljanje na temu napuštanja Makedonije od strane Gruevskog, jer konkretne informacije, izuzimajući onu da je bivši makedonski premijer dobio zatraženi azil u Mađarskoj, niko niti objavljuje.

Od samog starta krenula je da kruži priča kako je Gruevski pobegao preko Srbije, te da su Srbija i Mađarska, sa sve ruskom logistikom, pomogle Gruevskom da se domogne Budimpešte. No, ne lezi vraže, ubrzo se saznalo da je Gruevski zapravo prvo otišao u Albaniju, pa iz Albanije u Crnu Goru, potom u Srbiju i na kraju u Mađarsku. Ispostavlja se da su ga iz Makedonije u automobilu povezli službenici mađarske ambasade u Skoplju. Samim tim, očito je nameravana kampanja prema Srbiji morala da se stopira, jer kako prethodno objasniti da je osuđeni Gruevski napustio najpre Makedoniju, posebno ako su mu bili oduzeti pasoši, kako smo ranije čitali, a potom kako je prošao prvobitno kroz najmanje dve NATO države, Albaniju i Crnu Goru, dok se nije domogao Srbije.

Ono što moramo da znamo je činjenica da je Gruevski oduvek imao prijateljske odnose sa Viktorom Orbanom, pa je logično bilo da razmišlja u tom pravcu da svoju kožu spasava preko naših severnih suseda. Da budem iskren, Orban se ovde pokazao kao istinski prijatelj koji ume da ceni dobre odnose.

Međutim, zanimljivo je da u državi kao što je Makedonija, u kojoj Amerikanci kontrolišu gotovo i kada neko ide nuždu da vrši, tek tako da dopusti arhineprijatelju kao što je Gruevski da mirno izađe iz države u kojoj mu je prethodno na montiranom suđenju izrečena kazna. Namerno ističem na montiranom suđenju, jer ono za šta se on tereti je u pravom smislu te reči idiotski. Nešto slično je ovde montirano Miri Marković: kako je zvala telefonom sekretara Vlade Cicu Knežević da vidi da li nekoj osobi možda može da dodeli stan. U principu, ovakvi sumanuti procesi protiv pripadnika bivših struktura obično se vode iz pukog revanšizma, kako bi im se stavilo do znanja da se protiv velike sile nikada ne smeš buniti.

To je ujedno i opomena nekim novim vlastima šta će uslediti ako ne slušaju. Samim tim, Gruevski je dobio presudu samo formalno od makedonskog suda, a suštinski ta presuda je napisana u američkoj ambasadi u Skoplju. Možda je i sam ambasador Bejli sročio.

Ipak, i samim Amerikancima je jasno da od Gruevskog ne bi smela da se pravi politička žrtva, što bi se u slučaju njegovog odlaska na robijanje zbog besmislenog krivičnog dela oličenog u nabavci službenog automobila zaista i dogodilo. Otuda je najbolje rešenje bilo da se nekako otarase Gruevskog, a bekstvo iz Makedonije je bila izuzetna prilika. Time bi američki pijun Zoran Zaev bar za duže vreme izgubio adekvatnog protivnika na političkoj sceni, a Gruevski ne bi robijao za glupost. Što bi naš narod rekao - pojeo vuk magarca.

Ovde se postavlja samo pitanje da li je Gruevski dobrovoljno pristao da ode ili je bio nateran po principu da mu je to bila jedina šansa da sačuva glavu?