Aću tvoje srce

PREMINULA SUGRAĐANKA SOFIJA(15)

ko je preležala miokarditis ili virusnu upalu srčanog mišića, koji joj je oštetio taj vitalni organ.

- Od tada se lečim. Pre četiri godine naglo mi se pogoršalo stanje. Bilo je takvo da su mi hitno ugradili takozvani IVC aparat - defibrilator i stimulator srca da bi sprečili smrt. Pre godinu dana stanje mi se rapidno pogoršalo. Sve više vremena sam provodila u krevetu. Boca s kiseonikom bila mi je non-stop pored. Samo sam u sedećem položaju mogla da dišem. Počeli su da otkazuju organi. Jedan po jedan. Smrt je polako stizala. Trpela sam neverovatne bolove. Imala sam svakodnevne mučnine. Polako sam se gasila - priča ona.

U petak, 2. novembra, pozlilo joj je, a tek se bila vratila iz Urgentnog centra.

- Imala sam zakazan prijem na Odeljenje transplantacije u ponedeljak, 5. novembra. Jedva sam čekala da stignem u bolnicu. Došao je i taj dan. Bila sam u klinici. Narednog dana, 6. novembra, došli su da mi kažu da će mi uraditi transplantaciju srca. Nisam verovala jer sam već četiri puta pozivana i vraćana. Nisam smela da se nadam, ali sam bila uzbuđena - kaže ona.

Tamara kaže da je potom došao lekar oko sedam uveče i isključio joj pejsmejker.

- To je značilo samo jedno - idem na operaciju! Nisam razmišljala o strahu. Jedino što mi je bilo u glavi je porodica - troje dece, suprug. Pomišljala sam i koliko bi veliki njihov bol bio da umrem. Morala sam da preguram sve ovo. Probudila sam se 24 sata kasnije - priča Tamara i dodaje da je potpuno svesna svega bila tek peti dan od transplantacije.

- Nije bilo više jezivih bolova koje sam osećala dok su mi otkazivali organi. Bol od rane nije mogao da se meri s tim. Bila je to pesma. Od operacije pa narednih pet dana bila sam u čudnom stanju. Imala sam teške snove. Ali, verovatno je to bilo dejstvo anestezije. Ne znam - priča ona i nastavlja:

- A onda je 11. dana od operacije usledio šok - saznala sam čije srce kuca u mojim grudima!

Na pitanje “Blica” kako se to dogodilo, ona kaže da je dolazila jedna televizijska ekipa, da su je lekari pitali da li želi da priča o transplantaciji i da je ona pristala.

- Ništa nisam slutila. Pošto imam televizor u šoksobi, emisiju smo gledali svi - lekari, sestre. Niko mi nije rekao da je srce koje mi kuca u grudima zapravo organ moje sugrađanke, devojčice Sofije iz Aranđelovca. Divnog deteta! Nisam znala da je umrla. Usledio je šok. Plakala sam, uznemirila sam se jako. Dali su mi neke lekove za smirenje. A onda je usledila misao: Bože, šta će njeni roditelji o meni da misle! Kad umre dete i date njegove organe, onda se nadate da ćete spasti neku drugu decu - kroz plač priča Tamara.

PLAKALA SAM KADA SAM ČULA DA SOFIJINO SRCE KUCA U MOJIM GRUDIMA, DALI SU MI LEKOVE ZA SMIRENJE