Fali vam još jedna knjižica

Na početku svake školske godine roditelji se suočavaju sa nizom potreba za svoje školarce. I uvek je tako bilo. Kupi knjige, kupi sveske, obuću, šta ko može i mora. Ali još nijedan razred nije počeo a da nešto nije zapelo. Kraj prvog polugodišta za sve osnovce je 31. januar, ali tek ove nedelje stiglo je obaveštenje da đačke knjižice koje su roditelji prvaka i petaka nabavili u septembru - više ne važe.

Taman što su ih uredno popunili, kad eto začkoljice. Knjižicama istekao rok. Kupite nove! Nema kraja našoj zarobljenosti u svakoj birokratiji, svakom papiru koji ne valja, samo da se kupi novo, da se kupi ponovo, da još jednom bude odobreno, da se staro baci...

#

Ni dva meseca nisu prošla od početka školske godine, a već ima začkoljica

U knjižarama uredno drže stare knjižice i kažu ne smeju da ih prodaju roditeljima, jer čekaju da im stignu nove (?!). O zameni pogrešnih knjižica za prave da i ne govorimo. Nismo toliko uznapredovali. Šta sad ostaje roditeljiima? Ništa, da se prilagode da to tako mora, da idu od knjižare do knjižare, potroše još malo i vremena i novca.

Potpuno sam sigurna da je u jednom uređenom društvu ovo čista glupost koja se rešava standardom i pravilima. A ne gubljenjem vremena. Nema potrebe za tim. Isti ti prvaci i petaci uveliko barataju novim tehnologijama kao mi nekad u predškolskom olovkama. I odlično im ide. Što da ne učimo od njih?

U vreme kad je tehnologija primat mladima, mi se i dalje trudimo da zadržimo stare navike. A ovo je idealan trenutak da naučimo od naše dece. Da se pomirimo da svet ide napred i da moramo i mi sa njim. Uvođenje digitalnog dnevnika je bio odličan primer kako sve može da se menja nabolje. Što smo stali?