Termin migrantska kriza je pogrdan i opasan

Tekst koji režiram bavi se više onima koji izbeglice isključuju iz zajednice, kaže doktorantkinja na Univerzitetu u Gisenu i rediteljka predstave „Stvaranje čoveka”, koja će imati premijerno izvođenje 5. decembra.

Komad se bavi aktuelnim temama migrantske krize kroz emotivne monologe pojedinačnih likova, kao i pitanjem medijskog i umetničkog predstavljanja ljudske tragedije. Spisateljica Tijana Grumić pokušava da jedan globalni politički problem sagleda iz više različitih uglova, a pre svega kroz intimna iskustva svojih likova.

U razgovoru za “Blic” rediteljka Ivona Šijaković, koja poslednjih godina živi i stvara u Nemačkoj

gde je trenutno i doktorand na primenjenim pozorišnim studijama u Gisenu, izrazila je zadovoljstvo zbog prilike da nakon sedam godina ponovo stvara u Srbiji. - Zadovoljstvo mi je što sam u Ateljeu 212. Kompletna ekipa je odlična, imam samo reči hvale za ljude iz ovog pozorišta lako i brzo smo se dogovorili o saradnji - zaključila je Šiljakovićeva. U predstavi igraju Ivan Jevtović, Dragana Đukić, Ivan Mihailović, Radomir Nikolić, Miloš Rušitović, Slaven Došlo i Nikola Zečević. Rediteljka objašnjava kako ona doživljava ovu temu.

- Ja ceo problem nalazim upravo u kovanici “migrantska kriza”, smatram je politički i etički izuzetno opasnom, a pre svega pogrdnom. Celokupna istina koja čini stvarnost izbeglištva je relatizovana a samim tim i njena reprezentacija. Linija između umetnosti kao poslednjeg utočišta istine i umetnosti kao još jednog aparata aproprijacije koji dodatno poništava rekontekstualizovani subjekt zna da bude vrlo tanka i osetljiva - smatra rediteljka.

Kako kaže, izbeglice su kod nas shvaćene kao prolazni problem, jer je opšte mišljnje da Srbija nije njihov konačni cilj.

- Treba razviti svest o tome da su izbeglice i dalje tu, samo skrivene od očiju javnosti, jer našoj državi njihov problem u humanističkom smislu i nije toliko bitan. Važno mi je da shvatite da je pitanje reprezentacije uvek isprva političko pitanje i na njega se ne može odgovoriti tek tako, usput i svakako ne bez posledica po onoga koji istinu razotkriva - navodi Šiljakovićeva.

Kao reditelju, ističe da joj je najvažnije da sebi postavi pitanje: u čije ime, zašto i kako govori.

- Predstaviti bilo koju grupu ljudi koja je proizvod sistematskog nasilja imperijalističkog patrijarhalnog kapitalizma je enormna odgovornost, istovremeno i umetnička i ljudska. Tekst koji ja režiram je izuzetno kompleksan i ne bavi se pokušajem predstavljanja izbeglica, već mnogo više onih koji te izbeglice isključuju iz ljudske i političke zajednice - smatra ona, i dodaje:

- Državne taktike isključivanja i oduzimanja ljudskosti onima koji utočište traže su beskrupulozne i brutalne. Italijanski filozof Đorđo Agamben govori o figuri Homo sacera, marginalizovanog čoveka svedenog na goli život. To je moja najveća teorijska inspiracija - kaže rediteljka.

U PREDSTAVI IGRAJU IVAN JEVTOVIĆ, DRAGANA ĐUKIĆ, IVAN MIHAILOVIĆ, SLAVEN DOŠLO I DRUGI...