Taoci divlje gradnje
Zbog svesne odluke bahatog investitora da izgradi objekat kojeg „nema na papiru“, oko 50 ulica u Kotežu ili oko 10.000 ljudi, da bude jasnije, od četvrtka, 29. novembra je bez struje i bez grejanja usred zime u 21. veku.
Izvinjenje za smrzavanje je stiglo od direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić prozvao je javno nadležne u Elektrodistribuciji Beograd. Investitor se, po starom dobrom običaju, zavukao u mišju rupu. I niko ga ne pominje. Glavni akter ove priče je očito nedodirljiv ili pak nezanimljiv. Kako smo i dalje svedoci divlje gradnje, posebno u prestonici, to nije nešto novo. Ali, postavlja se pitanje da li je temperatura od nekoliko Celzijusa ispod nule razlog zbog kojeg bi se nadležni aktivirali?
#
10.000 ljudi ostalo je bez struje i grejanja u Kotežu. Zar mora neko da strada?
Koliko sada uopšte silna objašnjenja, izvinjenja i obećanja znače deci, starima, bolesnima? Hiljadama ljudi koji su prestali da veruju u bajke zvane „poštovanje zakona“i „sankcionisanje počinilaca“. A zakoni su dobri. Zapravo, vrlo dobri. Samo što gotovo uvek ostaju „mrtvo slovo na papiru“.
Ne tako lepa statistika pokazuje da je pre više od 40 godina divlja gradnja krenula da cveta u Kaluđerici, da bi se ubrzo preselila na ceo Beograd. Nadogradnja, koji sprat više, zarobljene bandere, zgrada suviše blizu kuće starosedelaca pa čak i „gutanje domova“sada se mogu videti i u samom centru grada. Da, i to se dogodilo pre jedne decenije u Dubljanskoj 35 na Vračaru. Kuće su gorele u divljim naseljima, dok su se kopali temelji - pucali su zidovi, nelegalna kanalizacija uništavala je put u Rakovici ili je stanarima na Voždovcu, kolateralnoj šteti, prećeno isključenjem vode.
Elementarna ljudska prava na korišćenje vode, struje i grejanja ugrožena su zbog onih koji žele, i uglavnom uspevaju, preko noći da se obogate gradeći „kule i gradove“bez ijedne potrebne dozvole. I opet se vraćamo na ključno pitanje - ko ih štiti? Zašto lokalne samouprave ne reaguju? Da li mora neko da strada da bi neko reagovao i počeo konačno da primenjuje zakone? Nemojmo dozvoliti da ovakvi primeri postanu praksa. Vreme je za buđenje.