Rat kuca na vrata

NA PRVOJ LINIJI

Potencijalni ratni sukob koji na Balkanu više ne kuca, već uveliko snažno lupa na vrata, tema je o kojoj već nekoliko godina unazad otvoreno govorim. Mnogo mojih kolega me je zbog stava koji iznosim pomalo i sa nipodaštavanjem gledalo, neki su me čak i vređali, ali danas vidim, posle nastupa predsednika države koji nam poručuje da smo saterani u ćošak, da trče po televizijama da izraze zabrinutost zbog mogućeg sukoba.

Sećam se kao da je juče bilo, pre tri i po godine razgovarao sam sa jednim iskusnim srpskim bezbednjakom, čovekom koji je svoj radni vek posvetio kontraobaveštajnoj zaštiti države i koji svoja iskustva danas kao penzioner vrlo slabo deli sa javnošću. Dao mi je još tada procenu da je na našim prostorima apsolutno sve spremno za novi sukob, te da se samo čeka pogodan trenutak koji će po njemu nastupiti u periodu od tri do pet godina. Činilo mi se u tom momentu da preteruje. Srbija je te 2015.godine bila na sasvim jasnom putu ekonomskog osnaženja i boljeg pozicioniranja u svetu. Počele su i prve pobede na međunarodnom planu, od sprečavanja britanske rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, do sprečavanja tzv. Kosova da bude član Uneska. Srbija je ekonomski napredovala, ima jasno izražen privredni rast, smanjila je nezaposlenost, dovela je najviše investitora od svih u okruženju, postala je atraktivna za ulaganja. Izgleda da je previše ojačala, a i nije poslušna i ponizna kao kada su je neki drugi vodili. Dodatno, ne pada joj na pamet da prizna nezavisnost lažne države Kosovo. Očito je problem Srbije u tome što ima snage da kaže da je za kompromis, a ta reč izgleda para uši sponzorima tzv. Kosova. Otuda sve te njene pobede moraju da se saseku i tu se vraćam na onog poznanika bezbednjaka i njegovu procenu o mogućem novom ratu na Balkanu. Još tada mi je rekao da u očima ključnih zapadnih zemalja Srbija ne sme da ima pravo na pobede. Srbija je, nažalost, jedina od zemalja bivše SFRJ kojoj je danas istinski stalo do mira, jer svoje ekonomski i svako drugo napredovanje jedino u miru može da ostvari. Ne pišem ovo kao neku besmislenu frazu, već kao fakat. Svi drugi u našem okruženju svoje interese pored takve ojačane Srbije mogu da ostvare isključivo kroz agresivne istupe, pa čak i ratni sukob sa njom, uz naravno obilatu pomoć zapadnih sponzora. Naravno, nerealno je očekivati da se Makedonija ili Crna Gora ratno sukobe sa Srbijom, ali će one svakako svoje interese ostvarivati u savezništvu s onima koji su spremni da sa Srbijom zarate. Šiptari svoje aspiracije o nezavisnom Kosovu i stvaranju velike Albanije ne mogu da ostvare bez sukoba, a kako Srbija bude jačala, ishod sukoba bi po njih bio sve neizvesniji. Vide to i sponzori njihove nezavisnosti, te je jedini način da se Srbija zaustavi upravo izazivanje ratnog sukoba u što skorijem periodu. Srbija nema tu vrstu zaleđine koju trenutno imaju Šiptari i na tu kartu se zapravo i igra. Dugotrajno iscrpljivanje još uvek nedovoljno ojačane i vojno spremne Srbije dugoročno je taktika na koju Zapad igra sa Šiptarima protiv nas. Uz obilatu pomoć Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Federacije BIH, koje jedva čekaju da vrše dodatne pritiske na Srbiju, naša pozicija se dodatno usložnjava. Mi se dovodimo u položaj pacova u uglu koji nema gde da beži osim da uđe u otvoreni sukob kako bi probao da preživi. Boraveći nedavno u Tirani gde smo kao narodni poslanici imali prilike da čujemo razmišljanja poslanika parlamenta tzv. Kosova, jasno mi je da Albanci idu u dodatnu radikalizaciju odnosa prema Srbiji i da ne postoji ni promil šanse racionalnog razgovora sa njima. Verujem da će se i posle ovog sagledavanja situacije koje sam izneo ponovo javiti raznorazni likovi sa pričom kako preterujem i kako nemam pojma ni o čemu. Posebno su mi simpatični oni koji kažu da Evropa neće da dozvoli novi sukob i da od toga nema ništa. Voleo bih da su u pravu i da ja ostanem na nivou nekog ko nema pojma ni o čemu, a da svi oni budu naši savremeni Pašići. Ipak, jeza od same pomisli na ono što nam se sprema tera me da napišem narodu najiskrenije da nam je rat na vratima.

Rekoh, i spasih dušu svoju.