Morbili i dalje prete, revakcinišite decu
NOVIH 12 SLUČAJEVA OBOLELIH OD MALIH BOGINJA
Tokom novembra u Srbiji je prijavljeno 12 slučajeva malih boginja - osam u Beogradu i po jedan u Lajkovcu, Staroj Pazovi, Kragujevcu i Jagodini, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Iako je broj obolelih od morbila drastično smanjen tokom toplih i sunčanih dana koji su bili gotovo do pred kraj novembra, najavljena vremenska prognoza ići će u prilog širenju virusa malih boginja, kojima pogoduje mračno, vlažno i hladno vreme. Opasnost od rapidnog povećanja broja obolelih može se javiti tamo gde nije postignut stepen kolektivne imunizacije.
Epidemiolog dr Predrag Kon kaže za “Blic” da se u Beogradu još uvek javljaju morbili, ali da je prestalo u onom intenzitetu kao što je bilo tokom epidemije prošle godine.
- Naglo povećanje slučajeva obolevanja od malih boginja imali smo tek posle 50. nedelje u 2017, a sada se nalazimo u 48. nedelji. Iako prošlogodišnja situacija ne može da se poredi s ovom sada, ali prosto dolazi vreme kada ne bi smelo da nas iznenadi da se u pojedinim kolektivima, dečjim ili romskim, mogu pojaviti manje epidemije morbila objašnjava dr Kon.
Jedino rešenje u borbi protiv malih boginja jeste postizanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao, potrebno je da MMR vakcinom bude vakcinisano više od 95 odsto ljudi u našoj zemlji.
- Kolektivni imunitet naš narod slabo razume. Potrebno je naglasiti da je kolektivni imunitet postojao i pre uvođenja vakcina, ali to je onda podrazumevalo da se bolest preboli i tek kada osoba bude starija od 20 godina, neće obolevati od nje. Taj prirodni imunitet zamenjen je vakcinalnim i zato je i potreban toliko visok obuhvat da bismo dosegli onaj kolektivni imunitet koji će nas štititi od epidemije ističe epidemiolog Predrag Kon.
Do kraja maja ove godine, dodaje on, u Beogradu je bilo 2.017 slučaja obolelih, a više od petine njih morbilima se zarazilo u zdravstvenim ustanovama.
- Treba reći da je bilo i dosta romske populacije iz nehigijenskih naselja među obolelim, a vrlo je značajno da smo u tom periodu imali 193 obolela zdravstvena radnika, od kojih je dvoje umrlo - kaže dr Kon i dodaje da je preko potrebno izvršiti imunizaciju prvenstveno svih zdravstvenih radnika, koji su imali najteže posledice.
Školska deca u Beogradu su visokovakcinisana, napominje ovaj epidemiolog, te je u ovoj uzrasnoj kategoriji imunitet preko 95 odsto. Ipak, među njima ima još uvek onih koji nisu primili drugu dozu - krajem avgusta oko 30 odsto školske dece nije bilo revakcinisano.
- Kada su u pitanju predškolska i mlađa deca, imamo one rođene 2016. i tu ima oko 10 odsto njih koji nisu vakcinisani. Brojeći unazad, rođeni 2015. i ranije su revnosniji. Ipak, obuhvat vakcinacijom još uvek je nedovoljan, te ne treba da nas čudi ukoliko se jave pojedinačne epidemije, ali daleko blažeg intenziteta i potencijala nego prošle godine - objašnjava dr Predrag Kon.
Kada su u pitanju komplikacije prouzrokovane malim boginjama, oko 30 odsto obolelih osoba imalo je neku od njih (upala pluća, upala ušiju).
- Od cele populacije obolele od morbila u Beogradu, 1,7 odsto su bila deca mlađa od 12 meseci - upozorio je dr Kon.
Dolazi vreme kada ne bi smelo da nas iznenadi da se u pojedinim kolektivima, dečjim ili romskim, pojave manje epidemije morbila
DR PREDRAG KON, EPIDEMIOLOG