Baka Vukosava pola veka uz svoj Partizan
“Pokojni muž je bio zvezdaš. Svađali smo se, zakačimo se, baš me je bilo briga (smeh). Išli smo i na ‘Marakanu‘ i u Humsku. Ali, od kada je umro, ne idem na Zvezdin stadion”.
Dokle može da seže ljubav prema klubu? Ako upoznate Vukosavu Mišić (82) iz Beograda, onda će vam biti jasno da je navijačka emocija nešto što se gradi decenijama, pa čak i u devetoj, bez pogovora.
Osmeh, srdačan pozdrav i želja da razgovara o samo jednoj stvari - Partizanu u svakom njegovom obliku. Postala je pravi hit na internetu i za kratko vreme pokupila simpatije mnogih kada je plasiran kratak razgovor sa njom u Humskoj na meču Partizana i Zemuna (1:0), rekavši da joj za crnobele nikad nije ništa teško, čak ni na temperaturi ispod nule.
Svoju navijačku priču započela je pre skoro pola veka, a kako objašnjava, razlog da zavoli Partizan je bio vrlo jednostavan.
- Ja sam iz Slavonije, a ovde smo došli 1972. godine. Otac mi je nastradao u partizanima, majka mi je bila u Jasenovcu, i tada se znalo da se partizani bore za slobodu. Tako sam u selu zavolela Partizan... Bilo je i zvezdaša, ali kakva Zvezda - započela je Vukosava.
Pokojni suprug je bio crveno-beli, zbog čega ne krije da je često bilo svađa. Ipak, ono što je prevazilazilo svaki sukob jeste zajedničko gledanje i jednih i drugih.
- Svađali smo se, zakačimo se, baš me je bilo briga (smeh). Išli smo i na “Marakanu” i u Humsku. Ali od kada je umro, ne idem na Zvezdin stadion. Čak je imao člansku kartu Partizana. Kada smo gledali Zvezdu, nosio je tranzistor i slušao šta se dešava na drugoj strani, i obrnuto, međutim, posle nekog vremena se razboleo, morao je da bude kod kuće i
nije išao sa mnom, ali ja nisam odustala, nikad. Imamo blizance, sina i ćerku koji pomno prate sva dešavanja.
Ne tako dobri rezultati Partizana poslednjih meseci joj ne prijaju, ali ističe da tim igra dobro, međutim, svi se brane protiv njega.
- Neka Zvezdi bude još ova godina, sledeće će se promeniti stvari. Ne igraju momci loše, već svi koji dođu brane se protiv Partizana, svi su pred svojim šesnaestercem.
A i nemamo
golgetera koji pogađa mreže, to nam fali...
Ne mrzi suprotni tabor, otkriva da ne prati, niti zna šta se tamo dešava, a što se tiče crno-belih, tu su stvari potpuno jasne.
- Sve fudbalere volim, a Saleta Ilića posebno. Ipak, dragi su mi svi, ne razlikujem ih, bilo u vaterpolu, košarci, fudbalu... Bitno je da nose dres Partizana. Desi se i da u rukometu pređu iz jednog tabora u drugi, pa šta? Isto kao i kada je Milko Đurovski igrao u Zvezdi. Čupala sam kosu svaki put, a kada je došao kod nas, aplaudirala sam mu.
Ne voli kada mladi upropašćavaju stolice u Humskoj, ponosna je na svaki deo stadiona na kom je uvek kada igra Partizan. Ponekad zbog gradskog špica putuje i do dva sata da bi stigla i bodrila crno-bele, ali je tu, bezuslovno pruža ljubav klubu sa kojim i za koga diše svakog dana.