Propada kuća starija od grada u kom se nalazi
JEDNA OD NOVOSADSKIH ZNAMENITOSTI U RUŠEVNOM STANJU
Špilerova kuća u Petrovaradinu, kako je zovu po bivšim vlasnicima, neverovatno je zdanje nastalo i pre samog Novog Sada, ali joj preti urušavanje.
Ovu kuću u Ulici Vladimira Gortana 8 po legendi podigli su jezuiti još davne 1693. godine kada su došli u Petrovaradin u Ljudevit Dol, kako se tada zvao taj deo. U to vreme tek su nicali temelji za buduću Petrovaradinsku tvrđavu, a preko puta, gde je sada Novi Sad, bile su močvare. Pretpostavlja se da im je ovo barokno zdanje služilo kao letnjikovac, a druga pretpostavka je da je to bila škola koju su jezuiti osnovali.
- Ovo je fantastično zdanje, kakvo ne postoji na teritoriji Vojvodine, od neizmerne istorijske i arhitektonske vrednosti. Ali je ostalo skrajnuto. Koliko znam, kuća je pod sudskim sporom. U središtu je velika sala kvadratne osnove sa jedinstveno rešenom svodnom konstrukcijom sa četiri široka polukružna luka gde je izvedena dominantna rokajna rozeta. Na ugaonim ravnim površinama je u svakom još po jedan ornament. Malteški krst, rokajni kvadrat sa vrežom i krug sa motivom sunca i znatno oštećen još jedan nečitak krug - kaže Donka Stančić, istoričarka umetnosti i bivša direktorica gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na osnovu ovih simbola, Stančić zaključuje da je kuća morala da ima i sakralnu ulogu.
Barokni stil odlikuje jednostavno rešen spoljašnji izgled, masivnu tehniku gradnje, teške rešetke od kovanog gvožđa na prozorima, kao i zidanu kapiju sa dve kamene kugle pri dnu.
Porodica Špiler bila je vlasnik kuće tokom 19. i 20. veka i po njoj se i danas zove ovo zdanje. Kako tvrdi Stančić, jedno vreme kuća je bila potpuno napuštena, a devedesetih su tu dom našle porodice raseljene sa ratnih područja.
Zavod je još 2008. prikupljao dokumentaciju za zaštitu Špilerove kuće te je još tada u razgovoru sa našim novinarima apelovano Vladi Srbije da objektu preti urušavanje, a reč je o jednom od najzačajnijih zdanja u našoj kulturnoj baštini. Samo činjenica koliko je sve država, ratova i vekova preživela ova kuća zavređuje poštovanje, a posebno je značajno što je sačuvan originalni enterijer.
U poslednjih deset godina ništa se nije pomerilo sa mesta sem da je kuća promenila vlasnika. Jedan od potomaka porodice Špiler kratko nam je saopštio da je kuću nedavno prodao. Kako dodaje, nije mogao da gleda da se stvari njegovog dede razvlače i kradu, a on tu ništa ne može. Sudski sporovi su možda i jedan od razloga zašto kuća nije obnavljanja iako ju je Vlada Srbije 2013. godine proglasila kulturnim dobrom. Ljudi koji žive na ovoj adresi uglavnom odbijaju da pričaju za medije. Ljiljana Lj., jedna od stanarki, potvrđuje da je kuća pod raznim pravosudnim procesima.
- Živim u dvorištu gde su nekada bile pomoćne prostorije, tu mi je izgrađen stan. Kuća je stavljena pod zaštitu, ali je u sporu. Bila je nacionalizovana pa se tražila nazad, zbog toga i ne možemo da legalizujemo stanove. Koliko znam, u kući su žitelji adaptirali sebi stanove - kaže ova stanarka.