Prijavite dok ne bude kasno
Za nepunih godinu dana u Srbiji je ubijena 31 žena kao žrtva porodičnog nasilja. Trideset jedna majka, ćerka, sestra, rođaka, prijateljica, komšinica, koleginica. Gro njih su bile i supruge, a većina je usmrćena hirom svojih muževa.
Obesnika, alkoholičara, životnih gubitnika, ljubomornika, nasilnika, psihijatrijskih bolesnika u kojima čuči nagon da ubiju. A kad se on otkrije već je kasno. „Niko ovo nije mogao očekivati, imali su idealan brak“. „Ništa nije ukazivalo da do ovoga može doći“. „Znali smo da je prek, ali nismo slutili da je spreman na ubistvo“. Navodimo samo neke od komentara zgrožene familije i poznanika kad je već bilo dockan da znaju šta se kuva.
A što bi, reći će mnogi
sa punim pravom, neko i znao šta se dešava u tuđa četiri zida, ako žrtva porodičnog nasilja ćuti o zlostavljanju, pretnjama, batinama koje trpi. Zašto bih i da znam da je maltertira, ima i takvih razmišljanja, ja prijavio/la njega ako ona neće. E, na taj rezon niko nema prava. Obaveza je prijaviti porodično nasilje. Ako ništa drugo, ono barem biti spokojan jer si svoje učinio.
U martu je Radomir Maslać iz Papratišta kod Požege ubio svoju suprugu. Godinama je od jutra do sutra brinuo o svojoj teško bolesnoj Ljiljani, sve do dana dok je golim rukama nije udavio. Rekoše poznanici: „Prekipeo mu takav život“. Psihijatrija i psihologija nisu nauke toliko moćne da otrkiju pritajenog zločinca u „savršenom suprugu“i nemaju zdravstveni karton svakog pojedinca da bi mogle da proniknu u to ko u sebi nosi tempiranu bombu, koliko je ona razorna i kad će osigurač da se otkači.
Ali šta u slučajevima kad policija, sudovi, tužilaštva, lekari, socijalni radnici znaju ko je nasilan i potencijalno opasan po život žene? Jelena Grbić iz Kosjerića, koju je 7. maja pred očima trojice njenih sinova zaklao bivši partner Ivan Radović, bila bi živa da je krvolok, koji je već bio u zatvoru zbog nasilja nad njom, prisilno odveden u zatvor pošto je tri dana ranije trebalo da se javi na izdržavanje kazne. Slobodanka Marković iz ariljskog sela Radoševo ne bi u grob otišla kao žrtva svog pijanog i psihički obolelog sina Dragana da je on bio u zatvorskoj bolnici. A nadležni su znali da je nasilan, dobro su bili upoznati sa tim da se starica sa svojih 90 godina jednom od njega spasla begom kroz prozor.
Šta u tim situacijama kad se zna koliko je nasilniku kratak fitilj? Ko je odgovoran? Ponekad ništa i niko, eto, lepo piše ove godine je ubijena 31 žena, žrtva porodičnog nasilja.
Obaveza je prijaviti nasilje. Ako ništa drugo, bićete spokojni jer ste svoje učinili