Komšijama obnovio školu
Zoran Maksimović iz sela Zukve kod Koceljeve otišao je u Beograd početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ali nikada zauvek. Svom rodnom mestu vraćao se kad god može, želeći tako ponovo da proživi najlepše trenutke svog detinjstva.
Ove godine došao je s idejom da mališanima ovog kraja detinjstvo učini lepšim. U selu Zukve od sopstvenih sredstava renovirao je školsku zgradu za omladinu, uradio WC u Osnovnoj školi „Mića Stanojlović“, kao i sportske terene za mališane ovog tamnavskog sela.
U učionici građenoj trideseth godina prošlog veka učio je i Zoran Maksimović. Zahvaljujući njemu i supruzi Zorici danas ovde ništa nije isto.
- Ranije smo išli u poljski WC, a sada imamo toalet u hodniku. Mnogo nam je lepo - kaže Kristina Živanović, jedna od četiri učenika ove škole.
Istina, njih je samo četvoro. Skromni su i ne traže puno, ali se raduju boljim uslovima u svojoj školi. Njih troje su prvaci, dok u četvrti razred ide jedan đak. Dovoljna im je jedna učionica, koja je sada, zahvaljujući humanom meštaninu nalik gradskim.
Ovde sada sve blista - nov WC, kuhinja, a u hodniku sto za stoni tenis. Ali, to je samo delić onog što je ovaj humani čovek uradio za svoju školu i mesto gde je rođen. Prvo je krenuo od oronule zgrade gde su nekada živeli učitelji.
- Da ste došli pre nekoliko meseci, vi ovu zgradu ne biste prepoznali. U ovim prostorijama plafon je bio skroz obrušen, sa zidova je otpao malter, vrata su bila polomljena, jednostavno, nije se moglo ući u ove prostorije. Škola nije imala sredstava za rekonstrukciju, tako da je to bilo osuđeno na propadanje - priseća se Sonja Popović, direktorka OŠ „Mića Stanojlović“, koja je ranije radila u ovoj školi.
To propadanje zaustavio je Zoran. Danas je ovo toplo i prijatno mesto za omladinu mirnog tamnavskog sela koja ima svoj kutak za druženje, a Zoranu, humanom i skromnom, ispunjen je dečački san. On je na noge digao celo selo i opštinu Koceljeva. Radilo se dan i noć. Sada je svaka prostorija izmalterisana i okrečena u tople boje. Popravljen je krov i stepenište. Tu je nova kuhinja, kupatilo i prostorija za dnevni boravak. Sve je opremljeno novim nameštajem, a ovaj humani čovek kupio je i televizor da omladina ovde može da gleda utakmice.
- Kad sam ja bio mlad, mi nismo imali gde da se