Mnogi se boje presude za ubistvo Ćuruvije
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, u proteklih mesec i kusur dana nezaobilazna je meta u svojevrsnom specijalnom ratu protiv novinara koji vodi nedeljnik „Ilustrovana politika”.
Matić je, uz Ljiljanu Smajlović i američkog ambasadora Kajla Skota, junak i najnovije naslovne strane ovog nedeljnika, ništa manje degutantnije od one o „puštenim psima”. Otkud ovi tekstovi po „Ilustrovanoj politici”, kakva je kampanja u pitanju?
- Od trenutka surovog ubistva Slavka Ćuruvije traje žestoka opstrukcija utvrđivanja ko je izdao nalog, planirao i izvršio „streljanje”. Iste snage koje stoje iza ubistva nastoje da na svaki način utiču na oslobađajuću presudu u ovom slučaju. U tom smislu, upotrebljavaju se svi mogući „dobrovoljci”, od kojih neki imaju svog udela u „crtanju mete” na Slavkovom čelu, kao i oni koji su naredili i organizovali ovo zlodelo. Zašto ste vi i koleginica Ljiljana Smajlović mete?
- Suđenje predugo traje i ne nosi sa sobom neku atraktivnost. Svi misle da se sve zna. Međutim, kada smo kao predstavnici Komisije za istraživanje ubistava novinara počeli da upozoravamo na pojedine odluke sudskog veća koje direktno određuju tok suđenja - poput puštanja u kućni pritvor dvojice optuženih dok je treći u bekstvu, što otvara mogućnost dogovora i pritisaka na svedoke, izdvajanja najvažnijih dokaza kojima se ruše alibiji, sprečavanja da se izdvoje važna svedočenja aktera koji su u međuvremenu umrli, ali su njihova svedočenja uzeta po zakonu… - nas dvoje, kao i Komisija, locirani smo kao oni koji predstavljaju prepreku da se namera da se optuženi oslobode sprovede do kraja. Zbog toga je pokrenut širok front da bi nas diskreditovali. Najavili ste tužbu protiv Gorana Kozića. Kozić je, sve izvinjavajući se, podneo ostavku na to savetničko mesto. Kako to tumačite?
- Taj gest je usledio posle izjave predsednika Vučića, i zbog toga ne verujem u pokajanje, verujem samo u izvinjenje državnom vrhu. Tekstovi Martića i Kozića odišu vremenom devedesetih, puni su retorike s optužbama za izdaju, poruga stranim plaćenicima. Prepuni su mržnje, i želje za osvetom, valjda za pad Miloševića i peti oktobar. Zbog toga ću zatražiti zaštitu na sudu, jer je reč o „povratnicima” koji će, čim dobiju novu šansu, nastaviti svoj nečasni posao. Raspravljamo o tome šta je podnošljivije: „da vas obese ” ili „da vas nabiju na kolac na Terazijama” Kome je u interesu da se relativizuje istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije?
- Onima koji žele da mediji i novinari budu potčinjeni, a zaštićeni da budu svi koji bi mogli da budu sudski procesuirani zbog uloge u sličnim egzekucijama. Državna bezbednost uzimala je učešće u ratnim operacijama, ali i ugrožavanju sloboda i prava građana…. Oni računaju, ako ikoga od njih osude, uvećaće se opasnost da se i drugi slučajevi počnu procesuirati. Koliko su iskrene izjave najviših državnih zvaničnika, konkretno predsednika Aleksandra Vučića, da će država učiniti sve da zaštiti poslenike sedme sile, ako i sam često generiše podelu na „ove” i „one” novinare?
- Iskrenost izjava proceniće se kroz konkretne aktivnosti. Kada je na početku mandata sa mesta prvog potpredsednika Vlade to govorio, ja sam mu predložio da to testiramo na rešavanju slučajeva ubijenih novinara.
On je tada pristao da osnujemo Komisiju, i do sada je davao podršku radu Komisije. Nadam se da će podržati i zahtev da se formira neka vrsta Komiteta za zaštitu novinara, koji bi služio i za prevenciju nasilja nad novinarima, kroz pravljenje širokog fronta Akcionog plana protiv govora mržnje, pretnji i nasilja nad javnim radnicima, novinarima, kulturnim radnicima (po uzoru na švedski model).
Društvo je oguglalo na najstrašnije pretnje u javnoj
komunikaciji. Raspravljamo o tome šta je podnošljivije: „da vas obese na Terazijama” ili „da vas nabiju na kolac na Terazijama”, kao što je meni prećeno. Takve se pretnje katkad završavaju nasiljem. Da bi se zaustavio taj ciklus, neophodno je formirati širok front protiv toga i, naravno, neophodno je da sam vrh, politički establišment, da primer u komunikaciji bez govora mržnje, pretnji… Neke kolege imaju zadršku prema radu Komisije kojoj ste na čelu. O čemu se radi?
- Postojalo je nepoverenje u iskrene namere Aleksandra Vučića, potom u saradnju sa institucijama sistema MUP i BIA, pa u ishod rada Komisije… Ovo je veoma naporan posao, potrebna je pionirska privrženost cilju. Svi radimo bez ikakve naknade. Troškove naših aktivnosti snosimo sami i naše redakcije. Da je bilo više jedinstva medijske zajednice oko rada Komisije, praćenja suđenja, siguran sam da ne bi bilo moguće da se događaju evidentni pokušaji opstrukcije. Letos vas je Društvo sudija optužilo da utičete na sud, a niste omiljeni ni među advokatima? Šta vam zameraju?
- Prvo je Advokatska komora Srbije, u čijoj upravi se nalaze i advokati odbrane, reagovala na moje izjave, s optužbama da vršim kršenje prezumpcije nevinosti i pritisak na sud. Advokate je na moje ogromno iznenađenje podržalo Društvo sudija, a potom i Visoki savet sudstva. U otvorenoj diskusiji koju smo posle vodili sa svima njima nije potvrđena nijedna od ovih optužbi. Naprotiv, predsednik Vrhovnog kasacionog suda ovih dana je u „Insajderu“, a pre mesec dana i na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji nedvosmisleno rekao da novinari mogu da kritikuju rad sudija i da to nije kršenje zakonitosti. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu upravo je doneo još jednu odluku koja to potvrđuje. . Vlada je donela odluku o proširenju nadležnosti Komisije za istraživanje ubistava novinara na periode rata na Kosovu i u ratnim sukobima devedesetih. Koliko je novinara izgubilo život u tom periodu?
- Po evidenciji UNS-A, ubijeno je ili kidnapovano 39 novinara. Posebno dramatična je situacija na Kosovu, gde imamo pet kidnapovanih novinara srpskih redakcija, dva ubijena novinara srpskih redakcija i sedam ubijenih Albanaca. Proširenje mandata odnosi se na prikupljanje podataka o svim ovim slučajevima koje bismo mogli da iskoristimo kroz rad Specijalnog suda za ratne zločine OVK, procese pred Privremenim organima tužilaštva na Kosovu, ali i kako bismo javnosti predstavili sve do čega dođemo u ovom procesu. Šta se desilo sa srpskim novinarstvom, koliko su sami novinari krivi za ovakvo stanje?
- Nezavisna regulatorna tela nikada nisu zaživela kao takva, već su odmah po osnivanju stavljena u funkciju vlasti, biznisa… Tela samoregulacije, takođe.
Vlasnička transformacija vodećih medija i danas nije dovršena, tako da je moguće lako manipulisati uređivačkim politikama, Javni servis nije oslonjen na stabilne izvore prihoda bez intervencija iz budžeta, nelojalna konkurencija se veoma lako fomira na različite načine… Transformacija pravovremenog i objektivnog informisanja, zbog smanjenja budžeta za reklame, transformisana je u dominaciju PR sadržaja, označenih ili prikrivenih… Male plate su preusmerile novinarsku bazu ka drugim, plaćenijim poslovima.
Sve ovo ne amnestira političku elitu čija je obaveza da nastoji da se ustanovi jasan moderan demokratski i sistemski okvir za funkcionisanje medija i novinara. Kao da svima odgovara ovakav metež. Svakako, najopasniji produkt je tabloidizacija koja je postala prihvaćena bez govotovo ikakvog otpora i postala je mejnstrim, dominantni sadržaj. A subvencionisanje kvalitetnog novinarstva, onoga koji štiti javni interes, pretvorilo se u subvencionisanje partijskog novinarstva. Šta znate o prodaji-kupovini Prve televizije i O2 kanala?
- Znam samo da B92 Trust, na čijem sam čelu, ima oko 11 odsto akcija, a mali akcionari oko 2,7 odsto akcija u B92 d.o.o. koji čine O2 TV, Plej radio i web B92. Trebalo bi da da nas većinski vlasnik pita da prodamo akcije po ceni koja je ostvarena. To se još nije desilo. Ja ću, svakako, nastojati da zaštitim interese malih akcionara i B92 Trusta i njegovih osnivača.