Da li je budućnost u Kini?
“Zvezde Gaomeigua” Marka Grbe Singha, najbolji eksperimentalni film 65. Martovskog fetstivala, bavi se kineskim mitovima. Kratko dokumentarno ostvarenje Milene Grujić „Sve što raste” priča o kineskoj gimnastičarki koju spremaju za olimpijsko zlato.
Grba kaže za “Blic” da je u Kinu dospeo preko razmene “Looking China” u okviru doktorskih studija na FDU. To je projekat kineskog ministarstva kulture koje dovodi naše reditelje da snimaju. Iz Srbije su te 2017. odabrana četiri autora.
- Bio sam potpuno sam sa dva kineska producenta vodiča i sa njima sam prolazio kroz sve faze, od super saradnje preko svađa do toga da nismo znali kako da objasnimo jedni drugima šta hoćemo – otkriva Marko.
Pošto je samo mesec dana pred put saznao gde tačno ide, on je guglao provinciju (Junan) i grad (Liđang) u kojem je spavao da bi dobio ideju za temu.
- Saznao sam da u gradu postoji opservatorija, ali posle tri dana sam shvati da nije dovoljno samo to da snimam. Dok sam se šetao sam po gradu, na 2.500 m nadmorske visine, gledao sam u nebo i zvezde i počeo da razmišljam o beskonačnosti svemira. Palo mi je na pamet da tu opservatoriju povežem sa mitovima i legendama tog područja jer mitovi su skoro pa besmrtni – objašnjava autor, koji je te mitove u “Zvezdama Gaomeigua” preneo u sadašnjost.
U Kini je snimao i zvuk i sliku i sam je montirao film. Na pitanje šta je to što sve više naših autora vuče u Kinu, gde snimaju i dokumentarne i igrane filmove, Grba kaže da je verovatno reč o egzotici.
- Sve drugo je postalo dosadno. I moji omiljeni moderni reditelji su iz Azije (i Južne Amerike) – dodaje.
Aziji će se najverovatnije ponovo vratiti.
- Moj prvi dugometražni scenario bavi se sudbinom moje porodice. Moj deda je iz Pandžaba u Indiji i scenario je rekonstrukcija njegovog upoznavanja sa mojom bakom, ali smeštena u 2018. Deo filma snimaću u Aziji pošto imam rodbinu u Kuala Lumpuru – kaže Marko Grba Singh.
Priča rediteljke Milene Grujić (24) je slična. Ona je u Kini napravila dokumentarni film “Sve što raste” o jednoj od najvećih kineskih gimnastičarskih nada, 11-godišnjoj devojčici koju već nekoliko godina pripremaju da na predstojećim Olimpijskim igrama osvoji zlatnu medalju.
- To je kineski i naš film. Rađen je u okviru projekta “Looking China”, koji Kinezi već nekoliko godina organizuju. Jedna tamošnja fondacija, univerzitet i Ministarstvo kulture pozivaju mlade studente režije širom sveta, finansiraju im put i boravak, daju određene teme. Svake godine se ide u drugu provinciju i snimaju se u suštini namenski dokumentarni filmovi za njih. Ja sam, eto, imala sreće sa temom i sa gradom u kom sam bila, tako da sam uspela da napravim nešto više od obične
Moj deda je iz Pandžaba u Indiji i scenario je rekonstrukcija njegovog upoznavanja sa mojom bakom, ali smeštena u 2018, kaže Marko
reportaže. Radi se o Hunam provinciji, gradu Čang Ša, koji ima devet miliona stanovnika i 23. je grad po veličini u Kini. Ne vidi se sunce od solitera kaže Milena.
Objašnjava potom kako je došla do priče o devojčici gimnastičarki.
- Za producenta i prevodioca sam dobila Vang, devojku koja studira novinarstvo u tom gradu, ona mi je bila najveća pomoć. Prvo su nam iz te sale odbili temu jer su bili u strahu šta stranci snimaju... Nas dve smo onda zajedno išle lično tamo da nas vide; devojke, volimo sport, to nas zanima i onda su nas pustili i sve dozvolili, šta god ja kažem. Pokazali su nam devojčice koje spremaju za sledeću Olimpijadu, imaju 11-12 godina. I ta devojčica o kojoj sam na kraju pravila film je trenutno šampion Kine za svoj uzrast na gredi. Ona im je projekat, budući šampion, veruju. Neverovatno je pametna i rečita. Ima 11 godina, a mala je, izgleda kao da ima četiri - ističe Milena, i dodaje:
- Kao sasvim mala je bila jako slaba, pa su lekari rekli roditeljima da bi trebalo da je daju na neki sport, najbolje gimnastiku. Jedva je preživela, ona je u stvari borac. Ima potrebu da se time bavi. Ne teraju je roditelji.
Dodaje da želi ponovo da snima u Kini.
- Volela bih svakako da odem tamo i da opet nešto radim. Nisam sigurna još da li da odmah odem na master i učim godinu dana kineski. Počela sam da pišem ovde nešto za dugometražni film, pa šta se prvo desi - zaključuje Milena Grujić.