ISKRENO GOVOREĆI Savez besperspektivnih
Kad košarkaška ekipa promaši zicer, a u sledećem napadu primi koš, promašaj ih ne košta dva poena, već duplo - četiri. Primenom ove, košarkaške, logike, za mene, koji inicijalno nisam bio Vučićev fan, svaki njegov dobar državnički potez vredi duplo jer u sebi sadrži i odsustvo mogućeg lošeg. Ovo pravilo vredi i za opoziciju, pa tako svaki put kad DS povuče katastrofalan potez (npr. kad uđe u koaliciju sa fašistima ili sa bitangama koje Vučića proglašavaju izdajnikom kako bi zamaskirale svoje lopovske ili korupcionaške afere), to zlo je duplo jer u sebi sadrži i odsustvo dobrog političkog gesta. Dakle Vučić, koji u čitavoj ovoj nevolji sa taksama i vojskom Kosova uspeva da održi evropski put stabilnosti, normalnosti, racionalnosti i čija ponuda za dijalog Albancima i dalje stoji otvorena, duplo je dobro za Srbiju. A opozicija koja nema nikakvu ideju za rešenje kosovskog problema niti za ekonomski oporavak zemlje, a koja je postigla konsenzus oko toga da želi politički profit na kosovskoj nesreći i koja će Vučića proglasiti za izdajnika šta god da uradi oko Kosova (čak i ako ne uradi ništa), kao i oko toga da strane investitore treba izbaciti kako bi Đilas mogao da uvede državni kapitalizam tajkunskog tipa, takva opozicija, dakle, za Srbiju je duplo zlo.
Što se Vučića tiče, u jedan od svojih najvećih državničkih uspeha može da upiše to što se uopšte nije ni osvrnuo na to što su neki njegovi (mladi) saradnici na dan proglašenja vojske Kosova pokušali da u javni diskurs ubace ideju „proglašenja okupacije“, a što su jedva dočekale profesionalne patriote i svi oni koji tradicionalno nisu u stanju da shvate vezu između loše političke odluke i katastrofalnih posledica po narod i državu. Proglašenje okupacije bi bila tragična odluka. Prvo, zato što bi se time za okupatora proglasile neke od najsnažnijih zemalja sveta i Srbija bi ušla (ponovo) u konfrontaciju sa njima. Sa okupatorima nema diplomatskih odnosa. Na okupatora se bacaju Molotovljevi kokteli i puca se na njihove vojnike. Sa okupatorom se ratuje svim raspoloživim sredstvima. Okupator ne može da bude investitor. U zemlji koja je proglasila okupaciju vlada ratno stanje tako da u njoj niko nov ne investira, niko ne otvara radna mesta, već se zatvaraju već otvorena i beži se iz nje glavom bez obzira. Činjenicu da smo Kumanovskim sporazumom mi odobrili dolazak stranih trupa na Kosovo i Metohiju, što nas onemogućava da ih sad proglašavamo okupatorima, u kontekstu prethodnog neću ni da pominjem.
Što se tiče opozicije, ona zakazuje proteste sakrivena iza „nekih mladih ljudi“i selebritija isturenih u prvi plan kako bi im oni privukli publiku, i nema nikakvog zazora da tim uglednim ljudima zabrani da govore. Mira Karanović i Dule Vujošević bili su samo jednokratni sapun za pranje biografija „lidera“, iskorišćen, potrošen i bačen. „Kad sam videla političare u prvom redu protesta, okrenula sam se i otišla kući“, rekla je glumica.
U tom smislu, svaki protestni skup opozicije na koji vas ne pozovu političari, nego glumci ili pevači, jeste najbolji dokaz kvaliteta političara. Svaki protestni skup opozicije na kom nema političkih zahteva, svedoči o nedostatku politike, ideja, programa i o nemogućnosti da se saveznici ikada i o bilo čemu usaglase. Politička organizacija bez politike - to vam je pekara bez bureka, kifli i pogačica. Što biste svraćali u nju?
Građani koji su nezadovoljni bilo čime u društvu imaju puno pravo da mirno protestuju i izraze nezadovoljstvo. Ti građani zaslužuju da ne budu predmet manipulacije jedne male interesne skupine potrošenih samozvanih lidera s puterom na glavi i bez ikakve političke perspektive.