Spajaju beda iz Bujanovca
A BEZ INCIDENATA ŽIVE ALBANCI I SRBI
rim - dve devojčice su na nemuštom srpskom dokazale da među nadolazećim generacijama postoji, pre svega, jezička barijera. Druge prepreke nisu tako vidljive na prvi pogled ili slušanje. Žamor u punim kafićima upućuje da je integracija potpuna.
- Trenutno ne vidim nijednog Albanca. Ovde su uglavnom Srbi. Tačno preko puta Centra za kulturu su kafići koje drže Albanci. Tamo ih sigurno ima - daje nam smernice konobar.
Varoš je toliko mala da se tačno zna ko je ko. Za divno čudo može se nabasati i na došljake.
- Ja sam iz Preševa, a došao sam u Bujanovac zbog dokumenata. U ovim krajevima
i Albanci i Srbi imaju isti problem. Niko ne može da nađe posao i zato svi idu u inostranstvo. Meni je cela porodica u Preševu, ali kada bih mogao, sutra bih otišao van zemlje. Nikakve druge probleme nemamo. U Preševu ima znatno manje Srba, ali nema ni najmanjih incidenata - objašnjava albanski
mladić koji se dosta dobro služi srpskim jezikom.
Iako nema velikih međunacionalnih tenzija, strah je prisutan. Zbog toga retko ko želi imenom i prezimenom da priča za medije pa čak i kad govori o tuđim nemirima.
- Nedavno je u Bujanovac kolima došao jedan stariji Srbin iz Vladičinog Hana da kupi motor za motokultivator. Pošto nije mogao da pronađe radnju, rekao sam mu da uđe kolima u jednu ulicu da se okrene i vrati malo nazad. On se toliko uplašio da su mu se ruke tresle. Umislio je da će ga napasti Albanci. Ljudi koji ne žive u Bujanovcu valjda se naslušaju svakakvih priča. A istina je da ovde niko nikog ne dira. Lično, nema koga da se plašim jer sam starosedelac i znam sve i Srbe i Albance - priča Saša i dodaje da je s kumom izbrojao da u gradu i okolini živi oko 800 Srba.