U Srbiji 300.000 ljudi radi na crno, bez ikakvih papira
SIVA EKONOMIJA I DALJE PREDSTAVLJA PROBLEM SA KOJIM SE TEŠKO IZLAZI NA KRAJ
“Siva ekonomija - dupli trošak za potrošače”, naziv je panel diskusije koju “Blic” organizuje 28. decembra, a čija su tema mere u smanjenju obima trgovanja u sivoj zoni.
Precizni podaci ne postoje, ali se procenjuje da više od 300.000 ljudi u Srbiji radi na crno i da Srbija zbog sive ekonomije svaki dan izgubi vrednost jednaku izgradnji jednog kilometra autoputa. Brojke pokazuju da su sektori usluga, maloprodaje, turizma i tekstila najizloženiji sivoj ekonomiji, ali da je sive ekonomije mnogo i među građevincima, agencijama za obezbeđenje, kladionicama i kockarnicama te zanatlijama...
- Novac curi na sve strane, na pijacama, ulicama, kroz lance povezanih firmi u Srbiji sa onima u inostranstvu, ali i među drugim firmama u zemlju i regionu - nedavno je ocenio konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić koji je ocenio da obim sive ekonomije u našoj zemlji iznosi oko 30 odsto BDP, što znači da se u sivoj zoni približno vrti i do 15 milijardi evra.
Srbija se po indeksu nelegalne trgovine nalazi na 57. mestu među ukupno 84 zemlje, a kao najveći problem navodi se korupcija, pokazuju rezultati izveštaja “The Economist
Intelligence Unit”. Istraživanje Kvartalnog monitora, publikacije Ekonomskog fakulteta, o kretanju sive ekonomije u periodu od 2012. do 2017. istovremeno ukazuje da se nivo sive ekonomije u našoj zemlji menjao tokom godina.
Praktično, 2013. i 2014. došlo je do znatnog rasta sive ekonomije, dok je od
2015. taj trend preokrenut. Ipak, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta Saše Ranđelovića, procena je da je siva ekonomija u 2017. bila približno jednaka nivou iz 2012, a to je 30 odsto BDP, dok je prema anketi među preduzetnicima na nivou od 21 odsto BDP.
Siva ekonomija umanjuje prihode države i privrede i time onemogućava snažniju investicionu aktivnost, što je pretpostavka za brži rast. Uprkos rekordnom prilivu direktnih stranih investicija
i do tri milijarde evra godišnje, domaće privatne investicije čini desetak odsto BDP i tu je veliki prostor za unapređenje. Sivu ekonomiju prate i različiti vidovi kriminala - šverc, falsifikovanje, pranje novca i korupcija.
Ocena je i da Srbija treba da unapredi efikasnost pravosuđa, ojača institucije za nadzor i sprečavanje korupcije i pranja novca i suzbije rast nelegalne online trgovine, kako bi smanjila nivo sive ekonomije.
Najugroženije oblasti građevina, turizam i ugostiteljstvo i trgovina