ARHIV SANU: ZBOG LOŠIH USLOVA UGROŽENA VREDNA GRAĐA Andrićeve rukopise uništavaju vlaga i buđ
Od Dečanske hrisovulje iz 14. veka, preko rukopisa Ive Andrića, Jovana Cvijića, Milutina Milankovića, prepiske Vuka Karadžića, do orijentalnih knjiga i medalja akademika, Arhiv SANU čuva izuzetno dragocenu građu.
Međutim, ta dragocena građa trenutno je ugrožena, pošto je smeštena u više prostorija bez odgovarajućih uslova za čuvanje.
Kada se uđe u Arhiv SANU, odmah se zapažaju pukotine u zidu, fleke od vlage na plafonu i u uglovima, kancelarije su pretvorene u depoe, a police i ormani sa građom pokriveni su plastičnim folijama, jer se jedne noći desilo da je mokri čvor procurio i voda je počela da se izliva na rukopise Ive Andrića.
Upravnik Arhiva SANU, akademik Vasilije Krestić, kaže da on spada među arhive koji čuvaju najdragocenije materijale naše kulturne prošlosti.
U nekoliko depoa, zapravo kancelarijama, čuvaju se arhivski spisi Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije i današnje SANU, kao i četiri zbirke kao posebne celine - Stara, Istorijska, Etnografska i Orijentalna.
Arhiv poseduje i najdragoceniju zbirku rukopisa od 13. do 19. veka, među kojima su Dečanska hrisovulja, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, žitija kraljeva i arhiepiskopa...
Krestić kaže da je ta građa razbacana, zbog čega je teško održavati neophodne klimatske uslove, a ne mogu ni prozore da zamene jer bi to uticalo na izgled fasade.
- Sve to skupa govori o tome da je Arhiv zreo za preseljenje. Naša Akademija je mnogo insistirala na tome pre 30 godina i urađen je projekat za novu zgradu u Jakšićevoj ulici, koja bi imala pet spratova i tri pod zemljom, koja bi bila povezana pasarelama sa zgradom SANU. Sve je bilo spremno za gradnju, ali je tada došlo do memorandumske afere i tadašnja vlast nas je kaznila tako što je odustala od izgradnje rekao je Krestić.