Hitna pomoć dva puta prelazi granicu da stigne do pacijenata
LEKARI URGENTNE SLUŽBE U BAČKOJ PALANCI UVEK NA POSAO MORAJU DA NOSE PASOŠ
Hitna pomoć iz Bačke Palanke sve je samo ne obična služba urgentne medicine. Da bi zbrinula svoje pacijente, jedina u našoj zemlji mora nekada i dva puta u jednoj intervenciji da prođe kroz drugu državu.
Svemu ovome kumuje rasprostranjenost opštine, gde se pored Bačke Palanke brinu za još 13 sela. Do Pivnica, kad se ide ka severu imaju skoro 40 kilometara, dok na jug “dobacuju” i do dva sremska sela sa druge strane Dunava, koja su u sastavu njihove opštine, Neštin i Vizić. Problem je što je nabliži most koji ih povezuje sa tim selima sada državna granica i put ka Iloku, pa da bi došli do pacijenata moraju da uđu i izađu iz Hrvatske, odnosno da u jednom smeru pređu dva puta granicu i četiri granična prelaza. Tako je normalno da se ovde na poslu u džepu mora držati pasoš.
- Imamo prioritet na svim graničnim prelazima prilikom hitnih intervencija jer smo u neobičnoj situaciji. Saradnja i sa našim i sa hrvatskim graničnim policajcima je dobra, često nam i ne udaraju pečate, jer bi nam se pasoš potrošio za nekoliko meseci. Nekad dnevno pređemo i 400 kilometara, što je stvarno puno, i obaramo rekorde u ovoj zemlji kada su pređeni kilometri u pitanju kaže nam dr Milan Žarković, načelnik Hitne pomoći u Bačkoj Palanci.
Srećom, iako je u pitanju granica EU i ostatka Evrope, pa su zato i kontrole rigorozne, u hitnim situacijama granične službe reaguju ljudski, ponekad čak i zaobilazeći propise, pošto se dogodi i da pacijenti nemaju dokumenta.
- Imali smo interveniciju i vozili smo ženu u bolnicu, ali ona nije imala dokumenta. Stajem na hrvatskoj granici i zamolim da nam puste jednog pacijenta bez dokumenata, a policajac odmah ispaljuje “ti možeš i petoro”. Tada ga prepoznam, jednom mu je pozlilo u Bačkoj Palanci na pijaci i mi smo ga zbrinuli. Hteo je da plati jer je strani državljanin, ali sam mu rekao da ga Srbija časti. Zapamtio čovek - nastavlja Žarković.
Imaju i pacijenta koji dolazi na dijalizu tri puta nedeljno iz Neština u Bačku Palanku, pa je jedan od najčešćih posetilaca graničnih prelaza.
U Hitnoj pomoći radi 40 ljudi, u toku radnog dana zbrinu oko 80 pacijenata. U 2018. pomogli su 21.800 građana, te imali više od 4.000 vožnji. Kako porodilište u Bačkoj Palanci već dugo ne postoji, često se desi da prevoze majke do novosadske Betanije, pa bude i situacija da bebe na ovaj svet dođu u kolima Hitne pomoći, negde po vojvođanskim drumovima.
Biljani Vujatović, glavnoj sestri, to su najsrećniji trenuci na poslu.
- Do sada sam pomogla da na svet dođe 10 dece u kolima i uvek je bilo sve u najboljem redu. Jedino smo nekada imali peripetije sa papirologijom kada dođemo u Novi Sad, kako da upišemo
gde se dete tačno rodilo. Mesto rođenja se računa kada se preseče pupčana vrpca, i to se, recimo, jednom desilo na krivini između sela Čelarevo i Gložan. Sećam se tog dinamičnog većanja sa lekarima u Novom Sadu i njihovih pitanja “šta sada da radimo” - kaže Vujatović.
Graničari nam često ne udaraju pečate, jer bi nam u suprotnom pasoš bio popunjen za nekoliko meseci. Dnevno često pređemo i više od 400 kilometara