Eliksir za obnovu osećanja
Moćnim jezikom igre većina komada bavi se aktuelnim temama: migracijama, cenzurom, gubitkom empatije, ali s druge strane izbija neka neponovljiva lepota i energija koja mora postati pokretač.
Ovako Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre (BFI), sažima program 16. izdanja koje će se od 22. marta do 12. aprila predstaviti 16 trupa iz 11 zemalja Beogradu, Novom Sadu i Vršcu. Ovogodišnji festival odigrava se pod motom „emocije”. Šta time poručujete?
Okupili smo 16 trupa iz 11 zemalja, a otkrivamo radove 20 koreografa potpuno različititog porekla, iskustva i rukopisa. Većina se bavi aktuelnim svetskim temama. Moćnim jezikom igre, oni govore o migracijama i novom raslojavanju, o neograničenom protoku informacija, propagandi i cenzuri, o naprslinama u međuljudskim odnosima, gubitku osećanja, empatije… S druge strane, izbija neka neponovljiva lepota i energija, koja mora postati pokretač. Svaka trupa je zadužena za 1 ml supstance od koje ćemo dobiti dragocen koncentrat za obnovu prirodnih ljudskih osećanja. Bočicu, odnosno program, ne treba čuvati van domašaja dece. Ne postoje kontraindikacije. Koje komade koje ne bi trebalo propustiti?
Holandski teatar igre iz Haga je svakako najomiljenija trupa u našoj festivalskoj istoriji i dolazi šesti put. Pored nebeskih igrača čiji pokret niko ne može da ponovi ili prepriča, oni ovog puta prikazuju i hrabar repertoarski zaokret. Preporučujem najsvežiji komad „Suptilna prašina” Pola Lajtfuta i Sol Leon, koji će se za par decenija sigurno nalaziti u enciklopedijama, rečnicima i antologijama savremenog teatra. Sa svojom frankfurtskom trupom, Jakopo Godani priprema svetsku premijeru za srpsku publiku, što je velika čast. Ovog koreografa vrhunske estetike i suludo brze tehnike na špic patikama pamtimo po komadima igranim u Beogradu i Novom Sadu, ali i performansu povodom otvaranja Muzeja savremene umetnosti. Potpuno jedinstven koreografski rečnik svakako poseduje Ohad Naharin i njegov planetarno slavni ansambl Batševa. Šta nam možete reći o „crnoj žizeli“?
- Ponosna sam što sam ove godine konačno dovela Dadu Masilo, najpoznatiju igračicu afričkog kontinenta. Njene predstave se ili obožavaju ili mrze, sredine uglavnom nema. Dada se hrabro bavi rekonstrukcijom klasičnih baleta. U Beograd stiže sa svojom verzijom „Žizele”. Pojavljuje se u naslovnoj ulozi, a sve ostalo je iznenađenje. Ambasada Južne Koreje ogradila se od gostovanja svoje koreografkinje Eun Mi An, pa se već priča o najkontroverznijem komadu festivala?
- Eun Mi An je velika zvezda u Seulu koja osvaja evropske scene i festivale. Poznata je po svojim buntovnim produkcijama i zanimljivim temama kojima se bavi. Nekoliko godina je tajno istraživala igru i izvođačke umetnosti koje se razvijaju u Severnoj Koreji, pa je tako nedavno nastao komad „Igra Severne Koreje” koji u proleće 2019. godine prvi put predstavlja
evropskoj publici, uključujući i Srbiju (6. april, JDP). Reakcija i ograđivanje ambasade Južne Koreje u Beogradu sugeriše da nas očekuje izuzetno pozorišno iskustvo. Ko će još pomeriti granice u tom smislu?
- Produkcija „Ptičica” Družine senjor Serana, prava je mala pozorišna senzacija, nije reč samo o igri.
Ptice iz Hičkokovog kultnog filma, kao i preko 3.000 minijaturnih igračaka, poslužilo je za priču o migrantima. Iz Barselone dolazi i Pere Faura, koji dolazi sa solo komadom u kome na duhovit način razotkriva istoriju igre. Od Pliseckaje, do danas. Koji komad je na vas lično ostavio najjači utisak?
„Vrteška” Rašida Uramdana. To nije komad koji vas ponese odmah, nego vas polako uvlači u vrtlog, kida i sastavlja, tera od suza do radosti, u nevericu od snage neizgovorenog. Uramdan je genije, kao što su genijalne i neponovljive i dve žene za koje je komad nastao.