Ritern šovinizmu

Umesto uvoda.

„...Mogu samo da zamislim kako je onima koji su nekoga izgubili u ratu... Teško je sigurno mnogim ljudima tražiti da zaborave neke stvari. I siguran sam da ne mogu da se zaborave. Pogotovo ne mogu da zaborave ljudi koji su osetili direktan uticaj rata, ali prosto čovek mora da nastavi dalje u životu. Nama su oni prve komšije, i Hrvatska i Srbija i Bosna i Makedonija, i nekako na njih gledam kao na svoje. Nikada nisam imao bilo kakvo drugo mišljenje i ja ću ostati pri tome. Znam da će se neki ljudi verovatno uvrediti zbog ovoga što pričam, i ja ih, opet kažem, razumem i poštujem, ali ja sam takav...“

Nije ovo izrekao nikakav političar, sociolog, novinar ili književnik. Ovo su reči najboljeg tenisera na svetu. Jednog od top pet najboljih svih vremena. Novak Đoković. Daleko je prevazišao okvir vrhunskog sportiste. Kosmopolita, filantrop, humanitarac...

#

Novak od svojih načela ne odustaje i kao takav će ostati upamćen i kad prestane lopticu preko mreže da prebacuje

Već sam jednom pisao o njegovom neverovatnom povratku na prvo mesto ATP liste i našem kolektivnom dizanju ruku od njega. No, čini mi se da je to manji podvig. Njegov sportski kambek je vrhunsko atletsko dostignuće, ali zdrav razum koji je ovaj mladić sačuvao je njegovo životno delo, uz porodicu, naravno.

Pazite, pričamo o stotinama, milionima dolara, o svetskom džet-setu, avionima, jahtama i svemu što ide po redu i protokolu.

U svemu tome, Novak je ostao na svojim nogama, ne zaboravljajući ni Jelenu Genčić, brigu svojih roditelja, podršku devojke Jelene... I da ne idemo previše u patetiku. Đoković zna da je rođen na Balkanu, gde se normalnost ne ceni previše. Gde je navijanje za Hrvate, Bosance ili Makedonce smrtni greh.

Ipak, od svojih načela ne odustaje, i kao takav će ostati upamćen i kad prestane lopticu preko mreže da prebacuje. Ovo je njegov ubitačni ritern svim fašistima, nacionalistima, ratnim huškačima i profiterima na ljudskoj nesreći.

Pobeda zdravog razuma je njegov najveći grend slem. A mi, ako smo pametni, na tu pobedu treba da smo najviše ponosni. I ako ima sreće da i mi u toj igri izađemo kao pobednici.