Ne zagovaram podelu Kosova, već sigurnost

- Postoji rizik jer postoji i nova dinamika u ovim razgovorima. Predlog dva predsednika bio je odbijen, posebno na Kosovu. I sad se proces odvija u suprotnom pravcu. To je scenario u kome Priština pokušava da uspostavi autoritet na severu, a Beograd kao na bezbednosnu pretnju reaguje angažovanjem svoje vojske da zaštiti Srbe. Da li će se onda Priština boriti za sever, drugo je pitanje. Ona se može koncentrisati na druge ciljeve. - Ne zagovaram podelu - podržavam stabilnost. Ali nakon mnogo godina rada na Balkanu, vidim da većina ljudi koja živi ovde želi da živi u svojoj nacionalnoj zajednici, da njima upravljaju njihovi ljudi, a ne drugi koji imaju loše namere. S obzirom na to da je jedino trajno naselje u regionu ono koje odgovara željama naroda, to znači nacionalne države. Glavno pitanje je kako odavde stići do te konačne destinacije - bez rata. To ostavlja dve glavne opcije - neku vrstu konferencije za postizanje dogovora o novim granicama ili upravljanje procesom tranzicije. Na mene je posebno uticalo vreme provedeno u Bosni, koja je politički i ekonomski paralizovana jer ne može da razreši fundamentalna pitanja o sopstvenoj prirodi. Pod jedan - treba li BIH da bude država, pod dva - koje su joj granice, koje joj je stanovništvo, šta joj je identitet…

- To je ključni cilj srpske politike od početka 19. veka. Srpska nacija je kao rasuta porodica i Srbi su jasno stavili do znanja da žele da okupe tu porodicu u jednoj državi. Sve mi ukazuje na to da Srbi i dalje žele da se ujedine i da su te aspiracije odlučnije što je više očigledno da je projekat EU na kraju.