Šeki je remizirao sa Karpovom i otišao u legendu
VLADE ĐUROVIĆ ZA “BLIC” O POSLEDNJIM DANIMA SA Pre desetak dana smo bili na šahu u Valjevu. Bio je vedar, ali fizički slab. Morali smo da ga nosimo - kaže naš poznati košarkaški stručnjak.
Dragoslav Šekularac je ostavio bogatu zaostavštinu. Briljantne partije, anegdote i fudbalske bajke se prepričavaju decenijama o možda i najboljem jugoslovenskom dribleru. Jedan od ljudi koji ga je najbolje poznavao je Vlade Đurović, košarkaški trener i predsednik OKK Beograda, koji se s Šekijem družio 45 godina. Drhtavim glasom je pričao o velikom prijatelju i podsetio se poslednjeg događaja na kome su bili - šahovske simultanke pre 10 dana u Valjevu protiv Anatolija Karpova, bivšeg svetskog prvaka.
- Zaprepašćen sam, bio sam pre 10 dana u Valjevu sa njim, kada je bila simultanka sa Karpovom i on je izvukao remi. Ja izgubio u dobijenoj završnici, pa me je on zafrkavao, išli smo kolima i baš smo se napričali. Bio je vedar, ali fizički slab, nije mogao da hoda, maltene smo morali da ga nosimo - kaže Đurović.
Šekularca nisu promenile godine, a iako narušenog zdravlja, bio je podjednako vrcav kakvog ga svi pamte.
- I dalje je imao vedar duh, rekao mi je: “Sad da odemo u Knez Mihailovu, ovakav kakav sam, da vidiš koga će više ljudi da prepozna: mene ili tebe. Viši si od mene, lepši, ali majstora uvek prepoznaju. To je bio njegov stil i ja sam to voleo. Ja mu odigram potez, a on kaže: “Ti ovo velikom Šekularcu”, on je jednostavno bio takav. Od onih brisanja petohiljadarkom, slušali smo to u ono vreme... Znate, stariji je od mene 11 godina. On je za mene bio bog. Bog! Driblinzi koje je pravio... Sticajem okolnosti sam odrastao na Senjaku, pa sam uglavnom išao na stadion koji se zvao JNA. Gledao sam njegove driblinge protiv Mađara, neki visoki Mađar ga pratio, pratio... Šeki ostavi loptu na terenu i izađe napolje na aut-liniju, ovaj za njim. Tako niko nije radio, bio je neponovljiv dribler. Najvažnije mu je bilo da bude slavan, rekao mi je to milion puta: “Meni nisu bile važne ni pare, samo da me ljudi znaju, da me prepoznaju”, govorio mi je Šeki.
Spojila ih je ljubav prema šahu, ali je to bio samo početak prijateljstva. Ispričao je i anegdotu tokom boravka u Australiji u kojoj je Šeki trenirao Džast 1986/1987.
- Došao je u OFK Beograd na kraju karijere, on i Miloš Milutinović. Imali smo prostorije, ja sam tada bio u košarkaškom klubu. Šeki je imao 36 godina, a ja 25 i imali smo jednu prostoriju gde smo igrali karte i šah. On je sa Milutinovićem stalno igrao šah, obojica su bili odlični šahisti, ali različitog stila. Miloš je bio napadač, a Šeki je bio pozicioni igrač. Iako je u igri Šeki bio mnogo vrcaviji. Jedanput Milutinović nije došao, tada sam bio klinac i ne toliko poznat igrač, pa Šeki me nije znao. Kaže mi on odjednom: “Mali, ti stalno gledaš kako mi igramo, da li znaš da igraš?” Ja kažem da znam i on kaže: “Ajde da igramo dok ovaj ne dođe”. Tako smo počeli... U to vreme se šah igrao kontra i rekontra, to nema nigde, u neke pare. Jednom je i Miloš igrao sa mnom i video da sam ja bio njihov treći, uvek smo se menjali i stalno sam igrao s njima. Kasnije sam postao trener, pa i strateg Crvene zvezde, a on je u to vreme bio trener u Australiji, u Melburnu. I mi dođemo u Melburn na turnir i to nam je bila baza. Deset ili 12 dana, svake noći smo igrali šah kad završimo obaveze - mi utakmice, on treninge.
Za Šekularca nije bilo dileme kada su u pitanju najbolji fudbaleri koje je poznavao.
- On je od naših fudbalera najviše cenio Josipa Skoblara, kaže mi i sada kada odeš ima ulica na Azurnoj obali Jožik Skoblar. Kod nas se nije pisalo, Skoblar je Hrvat iz Zadra, više od 10 godina je igrao za OFK Beograd, tada nije moglo da se ide napolje. Skoblar je zaista bio veliki igrač, ali samo u OFK Beogradu. Od onih sa kojima je igrao najbolji igrač bio je Bora Kostić, koga je mnogo cenio.
LEGENDARNI AS ZVEZDE DRAGOSLAV ŠEKULARAC PREMINUO JE 5. JANUARA U 81. GODINI