Nož u leđa

NA PRVOJ LINIJI

Rečenica u autorskom tekstu predsednika Srbije za božićni broj jednog dnevnog lista o članovima Srpske napredne stranke koji „prave kombinacije“sa pojedinim opozicionim prvacima uzdrmala je iz temelja mnogo toga na našoj političkoj sceni. Zapravo, konačno je ono što tvrdim više godina unazad dobilo na značaju, a to je da unutar redova stranke u kojoj sam član Predsedništva postoje ljudi koji sede na više stolica i igraju duple igre. To konačno tvrdi predsednik te stranke.

Koliko god da me to iskreno boli, ali lično sam prestao da odlazim na stranačke svečanosti upravo zbog takvih ljudi, bez obzira na to što sam u prvih 50 osnivača stranke. Godinama unazad ne idem na obeležavanje stranačke slave jer ne mogu da okrećem kolač sa takvim ljudima. Gnušam se onih koji se licemerno smeju, koji vas tapšu po ramenima, a sutra će vam prvi zategnuti konopac kada im se pruži prilika. Nisam bio ni na desetogodišnjici osnivanja stranke, jer se ne osećam prijatno pored tih ljudi. Odvratni su mi kada vidim kako se laktaju da stanu u prve redove kako bi ih „uhvatile“kamere i fotoreporteri, jer Bože moj, važno je da budu viđeni. Pričao sam jednom prilikom na tu temu sa dobrim i čestitim čovekom kakav je Nikola Selaković. Sugerisao mi je da pred takvima ne smem da se povlačim i da baš svojim prisustvom bi trebalo da ih nerviram. Nikola, borac kakvog ga inače evo već više od petnaest godina poznajem, priznajem da je upravu. Ipak, po nekom mom rezonovanju, tu borbu bi uvek trebalo da vode oni kojima je stalo da se bave politikom. Meni nije i ne zanima me, te zato i ne moram da ovoj gospodi „prkosim“na takav način, no to me ne sprečava da o njima javno govorim i da ih nerviram. Bogu hvala, mali je ovo grad i vrlo brzo se sazna ko se gde i sa kim sastao. Što bi naš narod rekao: „Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju.“Tako i ja već nekoliko godina unazad saznajem gde se i sa kim susreću, koji su im omiljeni lokali, čak i šta su dogovarali. Možete misliti šta sve dođe do predsednika Republike. Verujem da ih je on puštao, pravio se lud u susretima sa njima, ali izgleda da je došlo vreme da ih malo priupita o njihovim aktivnostima, pa i da se malo provetre redovi. Ono obično stranačko članstvo, oni divni i pošteni ljudi koji na terenu rade za stranku sa kojima najviše volim da se družim i razgovaram, siguran sam da će to jedva dočekati. Neretko me pitaju ljudi što se mene sve to tiče ako nemam nameru da se ozbiljno bavim politikom. Često sam se i sam pitao, no valjda taj poriv da nam se ona katastrofa od pre 2012. više nikada ne vrati drži me u toj borbi. Posebno mi se gadi kada vidim da sa onima koji su nam zemlju do rasula doveli kombinacije prave ljudi u našim redovima. Zbog svog ličnog interesa spremni su da na vlast vrate najgore što je Srbija imala. Valjda ta pomisao da ne želim ponovo da živim u Srbiji u kojoj tajkuni pišu zakone, u kojoj se fabrike zatvaraju, teraju investitori, uništava proizvodnja, drži me u toj borbi. Doduše, ceo život je borba, a meni nekako prija da se protiv takvih borim. Bude mi puno srce. I zato pravim i lični otklon od onih koji su spremni da sarađuju sa uništiteljima Srbije. Te anegdote od ljudi koje daju izjave kada ih niko ništa i ne pita, ali im je bitno da se slikaju i sebe da promovišu, njih nikada nema kada je potrebno odbraniti predsednika ili stranačkog kolegu od hajke protivnika. Naprotiv, neretko su „filovali“fabrikovanim informacijama pojedine medije i opozicione političare, samo da bi im napadali kolegu u stranci jer su ga doživljavali kao konkurenciju. Na teme koje im njihovi pi-ar timovi procene da su dobre za poene u javnosti umeju do besvesti da daju izjave i da im se izjave svaki dan vrte i prepisuju. Međutim, kada je potrebno da se malo „uprljaju“u političkom blatu, posebno kada je potrebno braniti stranku i samog Vučića, nema ih nigde. Očas posla, onako Pilatovski, operu ruke od tih po njih nepopularnih tema. Otuda, Vučićev autorski tekst mi je ulepšao praznik, jer lično doživljavam da će se stranka makar malo pročistiti od takvih. Sa nestrpljenjem čekam epilog.

P.S. Namerno im imena pominjao nisam. Ispod časti mi je, a i sami će se prepoznati.

Mali je ovo grad i vrlo brzo se sazna ko se gde i sa kim sastao