Pet najvećih izazova za srpsku ekonomiju u 2019.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ispričao je za “Blic” šta su za njega pet najvećih izazova srpske privrede u narednoj godini. Iako u prvi mah ne izgleda da ima veze sa ekonomijom, Arsić kao jednu od ključnih stvari koju treba menjati navodi departizaciju države.

DEPARTIZACIJA DRŽAVE

Preduslov za poboljšanje efikasnosti države, izgradnju funkcionalne tržišne privrede i suzbijanje korupcije je da se započne odlučna departizacija države. Sadašnja država služi učvršćenju i produžavanju vlasti aktuelne političke garniture, kao i bogaćenju interesnih grupa koje su povezane sa vladajućom strankom umesto da stvara podjednake šanse za sve građane. Takva država nije sposobna da obezbedi dugoročni ekonomski prosperitet, o čemu svedoči i zaostajanje Srbije za zemljama centralne i istočne Evrope tokom prethodnih nekoliko godina. Važni koraci ka departizaciji su promene politike zapošljavanja i napredovanja u državnom sektoru i u javnim preduzećima, što podrazumeva da prednost imaju kompetentnost, posvećenost i poštenje u odnosu na partijsku lojalnost. Departizacija podrazumeva i raskidanje veza između javnih preduzeća i privilegovanih privatnih preduzeća, preko kojih se izvlače sredstva iz javnih preduzeća koja potom služe za lično bogaćenje i finansiranje vladajuće stranke.

MERE ZA PODSTICANJE DOMAĆE ŠTEDNJE I DOMAĆIH INVESTICIJA

Srbija već jednu deceniju ostvaruje znatno sporiji privredni rast u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. To zaostajanje ubedljivo dokazuje činjenica da su u navedenom periodu zarade realno povećane za samo pet odsto, odnosno za oko 20 evra. Neposredan uzrok sporog rasta su niske investicije, a iza toga se kriju slabe institucije i ekonomske politike koje ne podstiču rast. Druge zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi investiraju od 22 do 23 odsto BDP i pri tome skoro u celini investicije finansiraju iz sopstvenih sredstava. Srbija investira samo 18 odsto BDP, a pri tome samo 11 do 12 odsto BDP iznose domaća sredstava za investicije. Stoga povećanje domaćih sredstava za investicije, kao i samih investicija na oko 25 odsto BDP predstavlja ključni uslov da privreda Srbije u dužem periodu ostvari rast od četiri do pet odsto godišnje. Fundamentalni uslovi za povećanje domaće štednje i investicija odnose se na izgradnju institucija koje će efikasno štititi vlasnička prava i ugovore, a sve privredne subjekte tretirati na isti način. Osim toga, potrebno je dodatno podsticati razvoj nebankarskih finansijskih institucija, kao što su penzijski fondovi i osiguranja, ali i doneti zakonsku regulativnu za formiranje mikrokreditnih organizacija i drugih oblika nebankarskih finansijskih ustanova. Na povećanje domaće štednje može stimulativno da utiče i poreska politika, pa bi u tom smislu eventualni fiskalni prostor trebalo iskoristiti za smanjenje fiskalnog opterećenja rada. Na visinu štednje utiče i odgovorna politika dohodaka, što znači da plate u javnom sektoru ne bi trebalo da rastu brže od plata u privatnom sektoru, kao i da povećanje minimalne zarade prati kretanja prosečne zarade u privredi.

POVEĆANJE INVESTICIJA JAVNIH I KOMUNALNIH PREDUZEĆA

U skoro svim delatnostima u kojima posluju javna i komunalna preduzeća postoji velika potreba za investiranjem. Znatno povećanje investicija javnih preduzeća u relativno kratkom roku bi predstavljalo važan podsticaj ukupnom privrednom rastu. Restrukturiranje javnih preduzeća, koje uključuje i njihovu departizaciju i angažovanje kompetentnog menadžmenta, povećalo bi njihova sopstvena sredstva za investicije, ali i njihovu sposobnost da efikasno investiraju. Odustajanje države od uzimanja dividendi javnih preduzeća samo na republičkom nivou povećalo bi njihova sredstva za investicije za oko 0,4 odsto BDP.

SMANJENJE DEFICITA U TRGOVINSKOM I TEKUĆEM PLATNOM BILANSU

Srbija ima relativno visok deficit u trgovinskom i tekućem platnom bilansu, što je čini zavisnom od priliva stranog kapitala i ranjivom u odnosu na poremećaje na svetskom finansijskom tržištu. Sve politike koje podstiču rast domaće štednje smanjuju potrebu za stranim kapitalom i time utiču na uravnoteženje tekućeg platnog bilansa. Osim toga, neophodno je da kurs dinara bude usklađen sa relativnom ekonomskom snagom privrede Srbije u odnosu na ekonomsku snagu drugih zemalja. Za smanjenje spoljnih deficita dobrodošlo bi slabljenje dinara za nekoliko procenata jer bi se time neutralisalo njegovo neutemeljeno jačanje tokom prethodne dve-tri godine.

USPORAVANJE ODLASKA GRAĐANA U INOSTRANSTVO Sve zemlje centralne i istočne Evrope suočavaju se sa odlaskom radne snage u zapadnu Evropu. Međutim, druge zemlje preduzimaju mere kojima je ovaj proces usporen i time su smanjile dugoročnu štetu za privredu i društvo. U Srbiji su do sada izostale sistemske aktivnosti kako bi se zadržali segmenti radne snage koji su značajni za privredni i društveni napredak. Stoga je neophodno da se uvedu dodatni podsticaji kako bi se kroz subvencionisanje rešavanja stambenog pitanja i na druge načine zadržali kadrovi koji su važni za privredu i društvo. Ekonomski argumenti zahtevaju da se subvencionisani stanovi dodeljuju lekarima, informatičarima, mladim istraživačima, inženjerima, a ne samo zaposlenima u bezbednosnim službama.