Šešelj protiv Rasima
Na police knjižara i u domove nestrpljivih čitalaca stiglo je najnovije delo velikog srpskog pisca, političkog mislioca i aktiviste dr Vojislava Šešelja intrigantnog naslova “Novopazarski kralj heroina Rasim Ljajić”. Naravno, opet ‘iljadu strana - ovaj književni pregalac ispod toga ne ume.
Smešno? Nije! Da Vojislav Šešelj pravi budalu samo od sebe to mu se i ne bi moglo zameriti - svako je vlastan da troši svoj život onako kako misli da treba, ali ova politička i socijalna štetočina svoje ingeniozne misli i njima saobrazne knjige izliva u javni prostor decenijama, zagađujući ga i trujući bez da iko ko bi bio vlastan da tome stane u kraj, mrdne prstom. Za njegova dela nikad i nisu bili nadležni književni kritičari već stručnjaci koji se bave psihopatologijom ovdašnjeg političkog života, ali ponajpre pravosuđe jer su Šešeljevi književni uradci, pre svega, groteskna difamacija ljudi i optužnica protiv svakog na koga se ovaj “književnik” iz nekog razloga namerio.
#
Problem je što se Šešelj i “šešelji” ovde neguju i što im se daje prećutna podrška
Tako je i sa junakom njegove najnovije knjige koji je potpredsednik vlade i - što nije bez značaja - jedan od najpristojnijih i najumerenijih političkih aktera koji se u dugoj političkoj karijeri sačuvao i teških reči i afera. I upravo takav iz nekog razloga je postao trn u oku političkog manipulatora koji je ovim teškim optužbama protiv Ljajića prvo mahao po Skupštini Srbije - gde inače sedi i nakon što je pre devet meseci u Hagu pravosnažno osuđen na deset godina zatvora - da bi ih sad ovekovečio u knjizi. Ovaj najnoviji Šešeljev izdavački poduhvat bi, da je pravne i odgovorne države, mogao da ima samo jedan epilog: ili da bude povod za optužnicu protiv Rasima Ljajića ili protiv autora zbog klevete i širenja lažnih vesti.
Međutim, nešto mi govori kako će i ovo ostati samo jedna od brojnih epizoda radikalskog makijaveliste čiji je politički, ali i spisateljski kredo bio - sve ( mi) je dozvoljeno. On je najupečatljiviji i najtoksičniji izdanak ovdašnjeg političkog fukarluka koje je vršnjak novog višestranačja kada su - prvo na ulice, onda u medije, potom za skupštinske govornice i na kraju u naše živote - na velika vrata pohrlili razni problematični i jurodivi likovi željni promocije, slave, novca i privilegija. Šešelj traje, istovremeno i kao produkt i kao kreator takvog političkog ambijenta, ali i kao živi i nedodirljivi dokaz kako ovo društvo i njegove vlasti nemaju nameru da takvim pojavama i takvom načinu vođenja politike stanu na put. Zapravo, Šešelj i “šešelji” se neguju, otvaraju im se medijska, ali i svaka druga vrata i daje prećutna podrška tako da ovaj promoter političke pokvarenosti nema nijednog razloga da brine.
Šešelj jeste opasni klovn srpske politike, ali da od Srbije nije napravljen cirkus ne bi ni bilo pozornice za njega. I umesto što mu se razapinje šator i motiviše publika, tačku na njegov slučaj jednostavno može da stavi dosledna primena zakona po nekoliko osnova. Ali, kako stvari stoje, pre će Rasim Ljajić overdozirati od heroina koji je lično prošvercovao nego što će neko Šešelju reći: e, sad je dosta!